Izvor: Blic, 21.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tehničke škole ne privlače osmake
Mada je tržište rada zasićeno mladim ljudima koji su završili srednju ekonomsku ili medicinsku, svršeni osnovci i dalje najviše žele da upišu baš te škole. Upis u neku drugu srednju školu često vide kao nužno zlo. Za srednje tehničke škole lako se dobijaju stipendije i kasnije posao, ali klupe ovih škola ipak ostaju prazne.
Sve tehničke škole u gradu tradicionalno su nepopularne među osmacima. Mada su neke od njih, pomoću oglednih odeljenja, u velikoj meri osavremenile >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nastavu, akcenat stavile na veći fond časova praktične nastave i potpisale ugovore sa preduzetnicima, tako da postoji velika verovatnoća zapošljavanja odmah po izlasku iz školske klupe, i dalje se nalaze na začelju liste poželjnih zanimanja.
Tehnička škola za dizajn kože sarađuje sa preduzećima kao što su Mona, Beogalant, RV, Pollino, Solo, Medont, Labrador, Industrija obuće Beograd... Nakon završenog školovanja 90 odsto učenika može da se zaposli u preduzećima u kojima su obavljali praktičnu nastavu.
- Godinama smo u grupi najnepopularnijih škola među osmacima. Zaista se trudimo i u velikoj meri smo reformisali nastavu. Naši đaci tokom školovanja imaju mogućnost sticanja znanja u oblasti dizajna, modelovanja obuće, galanterije i konfekcije kože i krzna. Nakon završene škole spremni su da izvedu čitav proces: od ideja, dizajnerskog rešenja, modelovanja do izrade finalnog proizvoda. Posebna pogodnost je što kod nas mogu da nauče i korišćenje modernih softverskih tehnologija poput kompjuterskog krojenja. Naši đaci redovno osvajaju nagrade na međunarodnim takmičenjima mladih dizajnera - kaže za „Blic" Ljiljana Gligorijević, direktorka Tehničke škole za dizajn kože.
U ne baš omiljene škole za beogradske osnovce spada i Elektrotehnička škola „Zemun". Sudeći prema prošlogodišnjoj analizi upisa, učionice su ostale poluprazne na smeru elektrotehničar za mašinu i opremu, kao i elektromehaničar za rashladne i termičke uređaje.
- Da budem iskren, nisam želeo da upišem ovu školu, ali pošto nisam imao dovoljno bodova za ono što sam hteo, raspoređen sam ovde. Sad mi nije krivo. Imamo solidnu praksu, a i mogućnsoti za zaposlenje su dobre. Danas sve radi na elektroniku i to više uopšte nije prljav posao. Naprotiv poslodavci su vrlo zainteresovani da unajme dobrog radnika jer im treba neko pouzdan za održavanje svih tih skupih mašina - priča Ivan Nikoličić, učenik treće godine Elektrotehničke škole u Zemunu.
Slična priča može se čuti i u Građevinskoj školi na Zvezdari. Za njih je potpuno neshvatljivo da mali maturanti i njihovi roditelji, u trenutku kada se u Srbiji gradi ubrzanim tempom, ne prepoznaju pogodnosti ove škole.
- Suočavamo se sa nesvakidašnjom situacijom da nam dolazi veliki broj mladih koji hoće da se kod nas prekvalifikuju, jer su shvatili da će sa našim profilima doći brzo do posla i pristojne zarade.Sa druge strane, za upis u prvi razred postoji problem. Zato što su ova zanimanja deficitarna naši đaci dobijaju stipendije, tako što im polovinu iznosa daju preduzeća, a ostatak država. Posao nalaze gotovo sigurno - kaže Momir Andesilić, direktor Građevinske škole.
Mali maturanti mogli bi da razmisle o tome da li vide sebe u ulozi kapetana broda . Ako im je ova ideja privlačna trebalo bi da posete Školu za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju. Na prekomorskim brodovim u ovom trenutku radi desetak njihovih bivših učenika.
- Iz nekog razloga nismo zanimljivi đacima, ali ovo je škola koja nudi perspektivu zapošljavanja van zemlje. Što se Srbije tiče prosečna starost rečnih kapetana je 50 godina. Sigurno je, dakle, da niko neće pogrešiti ako kod nas nastavi školovanje jer prostora za zapošljavanje ima – smatra Tanja Đokić, direktorka ove škole.
I u Mašinskoj školi "Radoje Dakić” u Rakovici smtraju da vreme radi za njih i da će deca i roditelji shvatiti da su zanimanja poput tehničara robotike, mehatronike ili kompjuterskog upravljanja za 21. vek.
- Ukoliko želimo napredak moramo se vratiti proizvodnji i napornom radu. Zanimanja i razni zanati naše škole, poput autoelektričara, pružaju mogućnost daljeg školovanja, ali i lak pronalazak posla. Uz malo truda moguće je otvoriti i sopstvenu radionicu ili se zaposliti u predstvništvu neke strane firme – kaže Nikola Jovanović, zamenik direktora Mašinske škole "Radoje Dakić” i dodaje da su oni obilazili osnovne škole i đacima puštali film o školi kako bi im približili sve pogodnosti koje nudimo.
Zanimanja sa perspektivom
tehničar za kompjutersko upravljanje
tehničar za robotiku
elektrotehničar za termičke i rashladne uređaje
nautički tehničar
dizajneri proizvoda od kože
monter suve gradnje
obućar
brodomonter
autoelektričar
tehničar za hortikulturu
