Izvor: Politika, 20.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talas januarskih poskupljenja
Najveći troškovi za grejanje. – Prevoz skuplji zbog inflacije, rasta cena na malo, komunalnih taksi …
Republička vlada najavljuje da će glavni talas ekonomske krize ove godine zapljusnuti građane za nekoliko meseci. Drastična poskupljenja komunalnih usluga i robe od 1. januara već prilično utiču na novčanike Beograđana.
Samo za telefon, daljinsko grejanje, toplu vodu i prevoz sugrađani će morati da izdvajaju za 33 do 45 odsto više nego dosad. Cigarete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su skuplje za desetak dinara, gorivo zasedam, auto-gas oko tri, pivo u limenci za nekoliko dinara, dok sugrađani već plaćaju za deset odsto skuplje meso i proizvode od mesa.
Ove zime grejanje će u svakom domaćinstvu zauzimati najveći deo računa za komunalije. Prema istraživanju Agencije za energetiku, najveći trošak je zagrevanje kotlova za etažno grejanje, na lož-ulje ili električnu energijuza čak 100.000 dinara godišnje.Šta je najjeftinije za zagrevanje stanova teško sada može bilo ko da proceni, ali sigurno je da grejanje na gas ili iz toplana to višenije. Struja, zasad, ako se pažljivo troši i samo noću, može da se vodi kao najpovoljniji energent.
–Zagrevanje termoakumulacionim pećima košta oko 5.500 dinara mesečno ili godišnje oko 32.000 dinara, ali samo ako se uključuje uz uslov korišćenja jeftinije noćne struje. Od prvog dana ove godine najskuplje centralno grejanje u Srbiji plaćajuBeograđani, i to 64,37 dinara po kvadratnom metru stana računajući i porez na dodatu vrednost. Tako će mesečni račun za stan od 60 kvadrata biti 3.862 dinara. Građani će godišnje za ovu namenu, ako u međuvremenu ne dođe do novog poskupljenja, platiti čak 46.345 dinara. Što je 12.000 dinara više u odnosu na raniju cenu – kažu u Agenciji za energetiku.
Da bi smanjila ove račune, zbog energetske krize, republička vlada je preporučila i „Beogradskim elektranama” da umanje račune za komunalije domaćinstvima za dane u kojima nismo imali grejanje. Goran Aleksić, član Gradskog veća, kaže da će domaćinstava koja su imala problema sa daljinskim grejanjem dobiti umanjene račune. On, međutim, tvrdi da nema osnova da potrošači plaćaju nižu cenu, jer toplane umesto gasa koriste mazut koji je jeftiniji energent.
– Domaćinstva u prestonici i sa poskupljenjem ne plaćaju ekonomsku cenu daljinskog grejanja, zbog čega „Beogradske elektrane” posluju sa gubicima. U energetskoj krizi smo brzo reagovali i oko 97 odsto stanova je zagrevano naftnim derivatom koje ćemo kombinovati sa gasom, ali zbog toga neće biti manji računi za grejanje – ističe Aleksić.
Ekonomisti smatraju da su poskupljenja mogla da budu manja i u više navrata i da smanjivanje javne potrošnje ne bi trebalo da znači samo povećanje cena već i efikasniji rad preduzeća i službenika.
Prethodnih godina vlada je ograničavala rast cena komunalnih usluga na ispod deset odsto, ali sada zbog preporuke MMF-a to nije u mogućnosti, što će dovesti do veće inflacije od predviđenih osam odsto.
„Cunami” na kućne budžete uslediće već od 1. februara, kada će poskupeti gradski prevoz za više od 30 odsto. Tako će zaposleni godišnje plaćati 7.400 dinara više za markice. To je, ipak, jeftinije, nego da putnici za 80 dinara kupuju pojedinačne karte na kiosku, što je godišnje oko 58.000 dinara. Građani su nezadovoljni što će poskupeti prevoz, jer navode da su cene goriva poslednjih meseci u padu.
– Cena prevoza je morala da bude uvećana jer Beograđani ne plaćaju ekonomsku cenu usluga GSP-a. Cena nafte je za godinu dana porasla za 38 odsto, rast cena na malo za 12,35, dok je evro „ojačao” u odnosu na dinar za više od 15 odsto. U isto vreme je cena polisa osiguranja vozila povećana je za 11, a komunalna taksa prilikom registracije vozila za oko 14 odsto. Kada se na ova poskupljenja doda i rast inflacije, onda je jasno zašto je gradski prevoz morao da poskupi – objašnjavaju u Direkciji za javni prevoz.
Dejan Spalović
[objavljeno: 20/01/2009]
