Izvor: Politika, 05.Feb.2010, 02:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taksimetar kuca strah
Prvo ubistvo taksiste u Beogradu dogodilo se 1967. godine, a ubice vozača Tiosava Jankovića osuđene su na smrt i posle nekoliko godina pogubljene
Kako zaštititi taksiste od nasilnika koji su spremni da zbog plena od hiljadu dinara potegnu pištolj ili nož, pitanje je na koje treba da odgovore republika i grad. Napadači znaju da taksista kod sebe uvek ima nešto gotovine – nije to neka velika svota, ali narkomanima je i to dovoljno kada ih uhvati kriza.
Taksisti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << traže uvođenje neprobojnih zaštitnih stakala iza vozača, GPRS sistem (povezan sa policijom) za praćenje i lociranje vozila, uvođenje SOS kanala, nečujnih panik-tastera... Svi ovi predlozi, na žalost, ostaju mrtvo slovo na papiru.
Dejan Mali, član Gradskog veća zadužen za saobraćaj, kaže da taksisti dele sudbinu ostalih građana, s tim što su, zbog posla koji obavljaju, možda i najugroženiji.
– Pre nekoliko godina, grad je predvideo uvođenje GPRS-a što bi sigurno poboljšalo bezbednost taksista. Razmišljamo i o uvođenju panik-tastera, ali oni ne bi u potpunosti eliminisali mogućnost da neko napadne vozače. I jučerašnje ubistvo taksiste može da bude podsticaj da se ovo pitanje reši – rekao je Mali.
Vest o ubistvu još jednog kolege juče je munjevito prostrujala među beogradskim taksistima. Šok, neverica, ali i gnev i revolt obeležili su drugi deo dana, pa su u znak protesta radio-stanice taksi udruženja juče od 14 do 16 časova bile isključene.
Scenario napada je gotovo uvek isti: razbojnici traže novac, otimaju vrednosti, ubijaju nožem ili hicima iz pištolja. Prvo ubistvo taksiste dogodilo se decembra 1967. godine, a žrtva je bio TiosavJanković. Ubice su osuđene na smrtnu kaznu, koja je posle nekoliko godina i izvršena. Ta najteža kazna nikada više nije izrečena, iako je usledila serija zločina u kojima je više desetina taksista ubijeno, ranjeno, opljačkano. Devedesetih godina, ubistva beogradskih taksista su naročito učestala. U to vreme ubijeno je njih jedanaest, što je više nego u prethodnih četvrt veka.
Teodor Gaćeša, vlasnik „Pink taksija”, kaže da je taksiranje rizična profesija i dodaje da je najopasnije raditi noću.
– Nije svejedno kada uveče počinjem da radim, iako se tada zaradi najviše novca. Za noćni rad ti treba srce i hladnokrvnost. Navikneš se na opasnost i ne razmišljaš koga voziš. Profesionalci ne odbijaju vožnju – ističe Gaćeša, dodajući da taksi vozači nemaju gotovo nikakvu zaštitu, da su prepušteni sebi i da jedino mogu da se nadaju da će instinktivno osetiti opasnost. Takva intuicija nije uspela da spase život Mirku Krsmanoviću, Dragoslavu Periću, Radomiru Iliću, Zdravku Trifunoviću, Miladinu Radosavljeviću, Marku Živkoviću, Draganu Kocevu, Miliboru Petroviću, Branku Topaloviću, Goranu Momčiloviću, Neziru Šišiću, Zoranu Juzbašiću...
– Zahtevamo da se, kada su u pitanju taksisti, napad sa ranjavanjem tretira kao napad na službeno lice i kazni zatvorskom kaznom od najmanje deset godina. Od gradskih vlasti zahtevamo da otpočne sprovođenje odluke o taksi prevozu, po kojoj u vozilo treba da se ugradi zaštitno staklo između vozača i putnika. Problem je što taksisti nemaju vozni park koji bi tako nešto omogućio – istakao je Aleksandar Bjelić, član radne grupe za unapređenje taksi prevoza.
D. Spalović
-----------------------------------------------------------
Kavez u Kini
Taksisti u Kini praktično voze u – kavezu, jer su od putnika zaštićeni metalnim rešetkama. Mušterija ne može da izađe iz kola dok mu vozač ne otvori vrata. Ovakav sistem zaštite kod nas verovatno ne bi prošao, zato što vozači iste automobile koriste za taksi-usluge i privatne poslove.
[objavljeno: 05/02/2010]
