Izvor: Blic, 29.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi putevi vode u Beograd
Firma u Negotinu u kojoj je Srđan N. radio godinama propala je. Svi njegovi pokušaji da pronađe novo zaposlenje tokom poslednje dve godine završili su neuspehom. Oglasi za zaposlenje na koje je nailazio odnosili su se mahom na Beograd. Konačno, ove godine je presekao. Preselio se u srpsku prestonicu gde već mesecima radi u velikoj špediterskoj kompaniji.
On je samo jedan od 400.000 ljudi koji su, prema podacima nevladine organizacije "Differentia", u potrazi za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslom i boljim primanjima pokrenuli čitav talas interne migracije iz najnerazvijenijih krajeva Srbije ka Beogradu. Ide se zbog boljeg i unosnijeg posla, veće mogućnosti izbora, kvalitetnijeg obrazovanja, ili prosto, bolje perspektive za decu. Razlozi su različiti, ali na izvestan način i svi isti: ide se tamo gde je bolje. Istina, mnogi smatraju da se u prestonici ne živi toliko dobro koliko se u unutrašnjosti živi loše, ali kolapsi velikih industrijskih giganata poput Borskih rudnika ili kragujevačke „Zastave" znatno su doprineli pomeranju ka Beogradu. Da li će se ikada neko od ovih ljudi vratiti u svoja rodna mesta ili će Beograd u tom begu od siromaštva biti za njih samo ruta u tranziciji ka zapadnim zemljama EU, zavisi od toga koliko će uspešno Vlada Srbije sprovesti Strategiju ravnomernog regionalnog razvoja.
Bolji Život
Kakav to plan država ima za njih? Budžetom za ovu godinu predviđeno je 100 miliona evra za ravnomerniji razvoj srpskih opština. Od te sume, iz nacionalnog investicionog plana, 80 miliona evra namenjeno je infrastrukturnim projektima u 117 opština, dok je 20 miliona evra namenjeno za program kreditiranja malih i srednjih preduzeća u 35 najugroženijih opština... Iza oporih statističkih nabrajanja kriju se izdaci za putnu mrežu, toplovode, vodovode, uglavnom za komunalne sadržaje. Oni jesu važni, ali često ne zadovoljavaju osnovne potrebe stanovništva.
- Važno je rešiti osnovna komunalna pitanja, ali da li to znači da u 21. veku treba da budem srećna i ostanem u Novoj Varoši jer će se investirati u poboljšanje elektromreže u okolnim selima? Znam da je to za te ljude važno, ali mene interesuje gde će moje dete ići u školu, kakvu će mogućnost izbora imati i šta ću kao roditelj učiniti da mu pružim šansu za bolji život - kaže Jovanka Dulović.
Osim toga, pitanje je da li će se pre no što efekti državnih projekata budu vidljivi u praksi jedna trećina Srbije preseliti u Beograd, druga u inostranstvo, a treća tavoriti iscrpljena posledicama siromaštva.
- Glavni je problem to što tih projekata nema, makar ozbiljnih i iskrenih - navodi Aleksandar Kekenj iz nevladine organizacije „Differentia", upozoravajući na to da je velika selidba stvarnost o kojoj stranački oportunisti izbegavaju da govore.
A činjenice koje navodi idu u prilog tome. Pravo glasa 21. januara 2007. godine u Beogradu imalo je 1,6 miliona ljudi. To je broj samo punoletnih osoba, dok je prema popisu iz 2002. godine glavni grad ukupno imao toliko stanovnika. Prema slobodnoj računici, to znači da Beograd trenutno ima oko dva miliona stanovnika, te da se u glavni grad doselilo gotovo 400.000 ljudi za svega pet godina.
- Sami iskonstruišite demografsku situaciju i budućnost Srbije prema tom trendu - kaže Kekenj.
Ključ je u ekonomiji
Verica Kalanović, državni sekretar za regionalni razvoj, kaže da su regionalni dispariteti u stepenu razvijenosti opština u Srbiji najveći u Evropi i „u narednom periodu imaju tendenciju rasta".
Konkretno, ocena nerazvijenosti opština izračunava se na osnovu dohotka po glavi stanovnika iz 2005. godine (poslednji statistički podaci), prosečnoj zaradi zaposlenih u 2006. godini, broju nezaposlenih u odnosu na broj stanovnika i smanjenju broja stanovnika od 1992. do 2001. godine.
Prema ovim karakteristikama, između ostalih, najnerazvijenije opštine su Babušnica, Bela Palanka, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Vlasotince, Majdanpek, Medveđa, Novi Pazar, Plandište, Preševo, Priboj, Prijepolje, Prokuplje, Rekovac, Svrljig, Sjenica, Surdulica, Trgovište, Tutin, Crna Trava...
Prema podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, nezaposlenost u Beogradu je 21 odsto, a u Timočkom okrugu 41 odsto. To je i logično kada se uzme u obzir da od ukupnog godišnjeg prihoda Srbije dve trećine obezbeđuje upravo Beograd i Južnobački okrug sa sedištem u Novom Sadu. Zato i brz pogled na statistiku jasno govori da su prosečne plate u Beogradu daleko veće od onih u ostalim krajevima Srbije. Vlada je odredila budžet, ali šta treba da uradi da bi se na terenu videli konkretni efekti?
Verica Kalanović objašnjava da će ovim poslom rukovoditi Vlada na centralnom nivou preko Agencije za regionalni razvoj, čije će nadležnosti i odgovornosti biti definisane Zakonom o regionalnom razvoju. Na regionalnom nivou biće uspostavljene regionalne razvojne agencije, a na lokalnom nivou ovim pitanjima bavi se opština u skladu sa planovima o lokalnom ekonomskom razvoju.
- Stvaranje boljih uslova za život i rad u celoj Srbiji, a posebno u najugroženijim područjima je naš osnovni cilj. Prvi efekti aktivne politike na tom polju već se mogu videti. U oko 50 opština završavaju se infrastrukturni projekti, poput vodotornja u Velikom Gradištu ili kanalizacione mreže u Alibunaru. Završetak ostalih projekata na teritorijama od ukupno 102 opštine očekuje se do kraja 2008. Ti rezultati ne mogu se ignorisati. Takođe, ne može da se ne primeti značajna aktivnost na projektu ulaganja u mala i srednja preduzeća u 58 nerazvijenih opština - kaže Kalanovićeva.
Kada se steknu bolji uslovi života i rada u Kraljevu, Užicu ili Somboru, mladi i obrazovani ljudi će radije živeti u svom gradu. Ključ je u ekonomiji.
Kukaju, ali se niko ne vraća
U Beogradu se, istina, najviše zarađuje, ali i ukupni troškovi života viši su nego u unutrašnjosti. Prestonica muku muči sa prevozom, radno vreme većine firmi je do 17 ili 18 sati, što pravi dodatnu glavobolju oko dece. I u Beogradu su zabeleženi brojni stečajevi nekada moćnih firmi...
- Jeste, svi kukaju kako je ludnica, kako decu ne viđaju, kod lekara čekaju duže, u prevozu dnevno provedu i po tri sata. Znači, ne valja im, a kad ih pitam što se ne vrate, svi zaćute. Znači tamo je bolje - zaključuje Radiša Vukašinović iz Lajkovca.
Ogromne razlike u zaradama
U periodu od sedam meseci (januar-jul 2007.) stanovnik Beograda je u proseku zaradio 169.903 dinara više od zaposlenog u
Beloj Palanci, 153.958 više od zaposlenog
u Vladičinom Hanu i 135.100 dinara
više od zaposlenog u Ivanjici.
