Izvor: Blic, 13.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi mostovi u vlasništvu grada
Zakon o glavnom gradu, na koji se čeka već pet godina, trebalo bi da do kraja oktobra uđe u skupštinsku proceduru. Zakonom će glavni grad dobiti poseban status, kao što ga imaju druge prestonice u Evropi. Najznačajnije je što će „uvećati" svoju imovinu i na sve mostove, reke i regionalne puteve koji su na njegovoj teritoriji, a kojima sada upravljala Republika.
Po usvajanju predloga zakona o glavnom gradu, koji je izradilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samoupravu, Beograd će dobiti neograničeno pravo nad zgradama, zemljištem i objektima koje koristi. Biće izbegnute nelogičnosti poput sadašnje situacije da je Stari dvor, sedište Skupštine grada, vlasništvo Republike.
- Imate situaciju da su regionalni putevi u lošijem stanju od lokalnih, o kojima brine Grad. Međutim, auto put ili obilaznica ostaće u nadležnosti Republike - kaže Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika Beograda.
Verovatno bi obnova mosta „Gazela" ili Pančevačkog mosta, koji su inače u nadležnosti Republike, počela odavno da je Beograd ranije dobio ovaj zakon.
Jedan od predloga koji bi trebao da se nađe u zakonu o glavnom gradu jeste da Grad preuzme brigu i o šumama na svojoj teritoriji, pa bi tako Avalska, Zvezdarska i Makiška šuma, ali i Košutnjak imale novog „staratelja".
- Novi zakon bi omogućio da se u Beogradu formira i komunalna policija koja će preuzeti inspekcijski posao, pa će brinuti ali i kažnjavati one koji bacaju smeće, ili suzbijati uličnu prodaju. I pojedine nadležnosti republičkih inspekcija, poput tržišne ili vodoprivredne, trebalo bi da pređu na Grad - objašnjava Alimpić ističući da niko ne traži neograničenu vlast ili da Beograd postane region, već da gradske vlasti misle da mogu bolje i efikasnije da obavljaju neke poslove od države.
Koalicija koja je na vlasti u Beogradu uglavnom se slaže oko ovih pitanja.
Ustav Republike Srbije predviđa da se predsednici opština biraju u skupštinama, a ne direktno kao što je na poslednjim lokalnim izborima bio slučaj.
- Direktan izbor se pokazao kao dobar samo u onim sredinama koje su imale dobre predsednike sa inicijativom, koji je znao da privuče investore i koji nije nužno zavisio od partije. Sa druge strane, izbor predsednika u skupštinama daje stabilnost, a kolacija izvesnu kontrolu njegovog rada koji, ako nije dobar, može da rezultira i smenom - kaže Alimpić.
Jedan o predloga je da se odbornici za gradsku skupštinu biraju direktno, pa bi građani birali svoje kandidate, a ne bi glasali za stranačke liste, kao što je to bio slučaj do sada. Ovaj stav je blizak DS-u, ali se spekuliše da su DSS i G17 plus pre za proporcijalni izborni sistem, dok CESID predlaže kombinovani (delom većinski, delom proporcijalni). Predlog G17 plus je i da se postojeći cenzus sa tri pomeri na pet odsto.
Sada se kalkuliše da sve stranke razmišljaju o tome šta je za njih najbolje, a jedna od stvari u kojoj još uvek nema poklapanja među koalicionim partnerima je izbor gradonačelnika. DS se zalaže da gradonačelnik bude biran u gradskoj skupštini a ne, kao do sada, na direktnim izborima. Radikalima više odgovara direktan izbor gradonačelnika jer su ubeđeni da bi u tom slučaju njihov kandidat odneo ubedljivu pobedu.
- Demokratska stranka još nije odlučivala mogućem kandidatu za gradonačelnika, ali mogu da kažem da trenutno ima najmanje 20 ozbiljnih kandidata koji bi mogli da obavljaju tu funkciju - kaže Alimpić, ali nije želeo da navede nijedno ime.
Zakon o glavnom gradu jedan je od četiri zakona čije je donošenje predviđeno Ustavnim zakonom, i jedan od uslova za raspisivanje lokalnih izbora. On bi trebalo da omogući da Grad Beograd dobije veće nadležnosti, a da istovremeno deo njih prenese na opštine.
Više opština, dobro rešenje
Zakon o glavnom gradu trebao bi da predvidi da Grad Beograd određuje broj i teritoriju opština unutar njega, ali i proceduru za njihovo menjanje. Postojanje većeg broja opština nije loše rešenje jer bi opštine i trebale da budu manje, a njihovo funkcionisanje efikasnije. U Evropskim zemljama broj stanovnika po opštini je oko 20.000, dok je u beogradskim opštinama prosek 50.000.
