Izvor: Politika, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švercovani lekovi opasni po zdravlje
Medikamente kojima je prošao rok trajanja sakupljaju sa otpada u Grčkoj, šalju u Bosnu i pakuju u "prave" kutije
Sedamdesetogodišnji Beograđanin M. S. nedavno je umalo glavom platio nepromišljeni postupak kada je u beogradskoj privatnoj apoteci na Vračaru kupio neregistrovani lek "sinkum 4". Umesto da se od njegovog dejstva oseća bolje, čovek se osuo po telu i teško je disao, a kada je hteo da preduzme zakonske mere protiv onih koji su mu lek prodali, saznao je da ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << može nikoga da tuži, jer nema dokaze da mu je baš u toj apoteci prodat sporni medikament. Odneo je kutiju leka kod svog lekara, a ispostavilo se da je na njoj datum isteka roka upotrebe bio dobar, ali da je leku, ipak, prošao rok trajanja.
Kako objašnjavaju predstavnici farmaceutskih udruženja, ovo je samo jedan od brojnih primera loših dejstava neregistrovanih ili švercovanih lekova sa kojima se susreću građani Srbije.
Kako saznajemo u Udruženju "Farmaceutsko jezgro", postoji nezvanična informacija da se kutije sa lekovima kojima je prošao rok trajanja sakupljaju sa otpada u Grčkoj, da se ti medikamenti šalju u Bosnu na "dalju obradu", odnosno da se iz tih kutija vade lekovi i pakuju u "prave" kutije.
Sunčica Veličković, predstavnik Udruženja "Farmaceutsko jezgro", kaže da se, kako je njoj napomenuto, ti lekovi prodaju kao da su dobri, jer Srbija nije u dovoljnoj meri zaštićena da može da spreči njihovu pojavu na našem tržištu. Prema njenim rečima, problem neregistrovanih lekova ne može da se reši preko noći, ali i da je rešenje u tome da se određenoj veledrogeriji da odobrenje da može da uveze deficitarne medikamente.
– Ministarstvu zdravlja smo predočili na koji se način može stati na put neregistrovanim lekovima. Zbog male količine koja je ljudima kod nas potrebna, ali i zbog toga što je reč o jevtinim lekovima, nikome nije u interesu da ih registruje. Neophodno je pratiti njihov put, odakle su stigli, koja ih je apoteka izdala, ko ih je kupio i ko ih pije – kaže Veličkovićeva.
Prema saznanjima ovog udruženja, na ovim prostorima se mogu naći i sumnjivi lekovi sa žigom sličnim hologramu kosovskog Ministarstva za zdravlje, ali da je pitanje kakvog su kvaliteta ovi medikamenti.
– Sada je situacija takva da pacijent dođe u moju apoteku, traži neregistrovani lek, a kada kažemo da nema, on ode u susednu apoteku i kupi taj medikament – dodala je naša sagovornica.
Farmaceuti objašnjavaju da su po zdravlje posebno opasni medikamenti koji sadrže "čudne" supstance iz Kine, a problem sa njima su ovih dana imali i građani Južne Amerike. Naime, ceo svet je obišla vest da je u Venecueli zatvorena velika fabrika lekova zbog toga što su u njoj korišćene opasne kineske supstance, koje se tamo koriste za proizvodnju antifriza.
– Kada nema kontrole, nije isključeno da se lek sa takvim materijama pojavi i kod nas. Pacijent može da ga popije i da umre, a onda će svi da peru ruke od toga i da pričaju da nisu odgovorni – dodaje Veličkovićeva.
Zbog različitih dešavanja u ovoj oblasti kod nas, ali i zbog nedavne nestašice "morfina", za koji je na neposredan način "optužena" kompanija "Velefarm" da se to dogodilo zbog toga što su podneli žalbu na sprovođenje centralnog tendera za nabavku neregistrovanih lekova, ova kompanija je odlučila da pokrene stručnu javnost da se uključi u rešavanje problema ovih lekova, ali i da suzbije pojavu centralizacije njihovog snabdevanja.
Kako objašnjavaju u ovoj kući, slučaj sa nestašicom "morfina" je samo vrh ledenog brega haosa koji je prisutan u ovoj oblasti.
– Mnogo je važnih medikamenata koji su potrebni ljudima, ali koji kod nas nisu registrovani. Opasno je kada se kupi neregistrovani lek, a kada farmaceut ne izda fiskalni račun, tada nema traga da je uopšte tu nabavljen. Dešava se da lekari upućuju pacijente da kupe te lekove, neki čak ispisuju i recepte – istakao je Rade Lazarević, iz kompanije "Velefarm".
U ovoj kompaniji napominju da su sumnjivi svi medikamenti koji nemaju atest, uputstvo za upotrebu, pakovanje, a da se najviše "diluju" antidepresivi, lekovi za sprečavanje infarkta i moždanih udara, biorelaksansi, ginekološki preparati.
– Zalažemo se da se reguliše tržište neregistrovanih lekova, jer je nerešeno pitanje ovih medikamenata koji idu u komercijalne svrhe kroz apoteke. To su lekovi koji uglavnom prolaze kroz sivu zonu, pojavljuju se iz putnih torbi i gepeka, ne prati ih odgovarajuća dokumentacija, a ljudi ih traže, jer su ih ranije koristili ili su čuli da su dobri – naglasio je Dragoljub Vučićević, generalni direktor "Velefarma".
Podsećamo i da je Savez privatnih apoteka i veledrogerija Srbije nedavno zatražio od nadležnih organa da se suzbije prodaja neregistrovanih lekova bez kontrole, ne samo kaznama, već i sistemskim rešenjima.
"Svaka grana medicine ima potrebe za neregistrovanim lekovima koji su često neophodni, pa bi trebalo prikupiti dodatne liste i zvanično ih uvesti u sve apoteke", predložili su predstavnici ovog udruženja. Međutim, na apele i molbe strukovnih udruženja dosad se niko od nadležnih nije oglasio.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 29.08.2007.]
.jpg)
