Izvor: Blic, 19.Jan.2008, 02:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više nasilja među osnovcima
Posle niza neuspelih pokušaja da se spreči i suzbije nasilje u školama, gradske vlasti su rešile da „udruže" snage kako bi rešili ovaj problem. Škole i centri za socijalni rad ubuduće će morati da usklađuju svoje aktivnosti i prilagođavaju ih svakom detetu ponaosob. Ipak, i jedni i drugi, kažu da će bez šire podrške društva ovo ostati mrtvo slovo na papiru.
Iako ovaj problem nije nov, nasilje u beogradskim školama ponovo je u žiži javnosti zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve izraženije brutalnosti učenika i činjenice da se starosna granica nasilnika spustila. Dok je situacija u srednjim školama nepromenjena već dve godine, broj incidenata u osnovnim školama naglo je povećan.
Osnovci nasilniji
- U prvom polugodištu imali smo nekoliko vrlo ozbiljnih događaja. Najstrašniji je primer devojčice nad kojom se seksualno iživljavalo pet dečaka iz Osnovne škole „Aleksa Šantić", zatim slučaj kad je učenik pretukao učiteljicu u Osnovnoj školi „Braća Baruh". Poslednji u nizu skandala je svakako provala i paljenje jelke u Osnovnoj školi „Rade Končar". Većina nasilnika ima manje od 14 godina i potiče iz problematičnih porodica. Zato ćemo intenzivirati saradnju sa centrima za socijalni rad, budući da su škole tu nemoćne - ističe Vladimir Todić, sekretar za obrazovanje.
Zamišljeno je da u u svakoj opštini budu formirani timovi socijalnih radnika, psihologa, pedagoga i predstavnika roditelja. Oni će praviti baze podataka i registrovati sve učenike sa problemima u ponašanju. Međutim, u centrima za socijalni rad kažu da su i bez toga pretrpani poslom.
- Rad sa školama i decom koja imaju poremećaj u ponašanju spada u sklop naših nadležnosti i zato nam nisu potrebni nikakvi timovi. Problem bi bio manji kad bi u školama psihološko-pedagoške službe pokazale više interesovanja za probleme svojih đaka. Mi smo uvek spremni da ih posavetujemo i pružimo stručnu pomoć, kad problem prevazilazi mogućnosti roditelja i škole. Ipak, treba imati u vidu da smo pretrpani poslom i da bi veći deo posla trebalo da odrade upravo nastavnici, mame i tate - kažu u voždovačkom centru za socijalni rad i ističu da će dati sve od sebe da ispune zadatke predviđene Akcionim planom za povećanje bezbednosti dece u školama.
Sve kreće iz porodice
Ono u čemu se slažu i socijalni radnici i nastavnici je da bez aktivnije uloge roditelja, ali i policije, akcija neće dati rezultate. Oni podsećaju da je u poslednje tri godine urađeno mnogo kako bi deca u školama bila bezbedna. U većini škola uvedeni su video nadzori, postavljeni su školski policajci, a održavaju se i razne radionice i programi medijacije.
Međutim, posle tragične smrti učenika Nikole Kovačevića u gimnaziji „Sveti Sava", koga su drugari pre tri godine pretukli na smrt, tadašnji ministar prosvete Slobodan Vuksanović pokrenuo je akciju „Da li znate gde je vaše dete?". On je tada najavio uvođenje zabrane kretanja maloletnika na ulicama posle ponoći, što se roditeljima učenika nije svidelo.
- Noćni izlasci nisu za decu jer remete njihov bioritam. Oni su posle njih razdražljiviji. U većini evropskih zemalja ne možete videti dete na ulici posle 22 časa, a i strogo se kažnjavaju vlasnici kafića i prodavnica koji maloletnicima prodaju alkohol. Kod nas roditelji su ti koji deci daju alkohol, a nemaju ništa protiv noćnih izlazaka - priča Milica Škekić iz Instituta Batut i dodaje da nije zabeležen porast maloletničke delikvencije već usložnjavanje problema.
Alkohol lako dostupan deci
Iako u Srbiji postoji Zakon o zabrani prodaje i točenja alkohola deci mlađoj od 18 godina, njegove odredbe malo ko poštuje. Tako u Tržišnoj inspekciji nije zabeležena nijedna prijava protiv nesavesnih prodavaca.
- Nikada niko nije pozvao našu dežurnu službu i rekao da je njegovom detetu neko prodao alkohol. Takođe, ni direktori škola nam se nisu požalili. Da bi reagovali neko mora da nas obavesti. Ipak, kad bi svako savesno radio svoj posao i poštovao Zakon, o ovome ne bi ni razgovarali - priča Radenko Ćetković, načelnik odeljenja tržišne inspekcije u Beogradu.
Akcije za manje nasilja
mart 2005. posle tragične smrti Nikole Kovačevića održavani su časovi ljubavi tolerancije.
maj 2005. povećan broj školskih policajaca
avgust 2005. započinje projekat „Vršnjačke medijacije"
maj 2006. pokrenut UNICEF program „Škola bez nasilja" kako bi deca, roditelji i nastavnici naučili da prepoznaju nasilje i adekvatno reaguju na njega.
oktobar 2006. Ministarstvo prosvete je pokrenulo akciju „Gde je sada vaše dete?" kako bi naveli roditelje da se aktivnije uključe u rad škola.
novembar 2006. pokrenut program „Droga je nula, život je jedan" u cilju prevencije narkomanije.
Najbrutalniji primeri
mart 2005. Nikola Kovačević (16), ućenik gimnazije „Sveti Sava", preminuo je posle teških povreda koje je zadobio kada ga je pretukla grupa mladića.
mart 2005. tokom „Molitvene šetnje" povodom smrti Nikole Kovačevića ozbiljno povređena dva učenika. N. B. (17), učenik Srednje saobraćajne škole u Zemunu, uboden je nožem, a pola sata kasnije grupa srednjoškolaca brutalno je pretukla svog vršnjaka
septembar 2006. D.P (17) učenika mašinske škole „Radoje Dakić" nožem izbo drugar
septembar 2007. Učenik sedmog razreda Osnovne škole „Braća Baruh" teško je povredio nastavnicu Snežanu Radić
oktobar 2007. u tuči devojčica u Desetoj gimnaziji korišćene i makaze
novembar 2007. pet dečak, učenika Osnovne škole „Aleksa Šantić" seksualno se iživljavali nad drugaricom iz škole
januar 2008. bivši i sadašnji učenici Osnovne škole „Rade Končar" provalili u školu i zapalili jelku.
.jpg)
