Izvor: Blic, 26.Maj.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve veći broj kremacija
U Beogradu se u proseku kremira deset pokojnika dnevno, što je oko 25 odsto u odnosu na ukupan broj preminulih. Sve više građana odlučuje se na kremiranje bližnjih jer je mesta za tradicionalne sahrane sve manje, ali i zbog ekoloških razloga.
Prvi i za sada jedini krematorijum otvoren je 1963. godine na groblju „Lešće", gde je do sada kremirano više od 15 hil-
jada pokojnika.
-Kremiranje u Beogradu, ali i u Srbiji nije razvijeno u potpunosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ipak, alternativa tradicionalnom sahranjivanju je u porastu, i građani se sve više raspituju za uslove i proces kremiranja - priča Olivera Milivojević, pomoćnik direktora JKP „Pogrebne usluge".
Nakon kremiranja, porodica pokojnika pepeo sa ostacima može posuti u „Vrt sećanja" na Novom groblju, ili staviti u grobno mesto koje poseduje.
- Porodica se može opredeliti za rozarijum, gde ima mesta za četiri urne, ili za kolumbarijum, odnosno mesto u zidu gde mogu stati dve urne - dodaje Olivera.
Ipak, sve su češći slučajevi da porodica želi da ispuni poslednju želju pokojnika, i posmrtne ostatke pospe u Dunav, ili na njivu u rodnom kraju preminulog.
- Mislim da je to staromodni zakon koji kaže da se urna sa pepelom može poneti samo ukoliko porodica ima dokaz da poseduje grobno mesto. Nadam se da će se to promeniti uskoro - priča Maja Nikolić, sekretar udruženja krematista „Oganj", koje se bori za popularizaciju kremacije kao načina sahranjivanja.
Udruženje „Oganj" osnovano je 1904. godine, a njegov idejni tvorac je Jovan Jovanović Zmaj, koji se zalagao za sahrane koje ne zagađuju životnu sredinu.
- Često možemo videti da se sanduk pri sahrani spušta u rupu u koju je ušla voda, što se smatra nehigijenski. Groblja u gradu su odavno prepuna, i mislim da taj prostor mora da se iskoristi za izgradnju zgrada, kuća i naselja- priča Maja.
Udruženje „Oganj" insistira i da se drveni sanduci koji se koriste za kremiranje zamene sanducima od presovanog kartona, što takođe štiti životnu sredinu.
- U udruženju postoji dobrovoljni fond u koji građani za života uplaćuju novac koji će pokriti troškove kremiranja, i za to imamo sve više zainteresovanih - dodaje Maja Nikolić iz Udruženja „Oganj".
Kako bi se kremiranje što više popularizovalo, potrebno je izgraditi i novi krematorijum, kao i prostor gde bi porodica mogla prisustvovati činu spaljivanja posmrtnih ostataka.
- Potrebno je i smanjiti troškove kremacije, koji uveliko premašuju „običnu" sahranu. Građani moraju imati u vidu i potrebu za zaštitom životne sredine, kao i da je prostora za sahrane sve manje, što neretko primora Beograđane da svoje bližnje sahrane u selu - objašnjava Olivera Milivojević.
Troškovi kremiranja
Pogrebna oprema koja se koristi za kremiranje i troškovi koštaju oko 46.000 dinara. Polaganje urne košta od pet do 50 hiljada dinara, u zavisnosti od toga gde se pepeo polaže. Polaganje pepela u „Vrtu sećanja" je 5.000, u kolumbarijumu oko 20.000, a rozarijum može dostići i 50.000 dinara. Prosečno najjeftinija kremacija je oko 51.000 dinara, a najskuplja čak 116.000 dinara.
Odnos sahranjenih i kremiranih
Godina
Sahranjeni
Kremirani
2003.
9.951
2.247
2004.
10.135
2.250
2005.
10.089
2.263
2006.
9.983
2.285
2007.
9.949
2.300
.jpg)
