Izvor: Blic, 16.Jul.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje mladoženja
Iako širom sveta agencije za bračno posredovanje poslednjih godina predstavljaju jednu od najprofitabilnijih poslovnih grana, najstarija beogradska agencija „Fortuna" i posle 26 godina postojanja muku muči sa predrasudama.
- Beograd možda izgleda kao svetska metropola, ali su Beograđani i dalje puni predrasuda, čekaju da se pojavi princ na belom konju, da će stvari da se dese same od sebe, a traženje pomoći u pronalasku odgovarajućeg partnera izjednačavaju sa priznanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sopstvene nesposobnosti i u većini slučajeva „Fortunu" doživljavaju kao poslednju šansu - objašnjava Nada Jovićić, psiholog agencije „Fortuna".
Žene znaju šta traže
Dolaze nam uglavnom žene koje su postigle nešto u životu, obrazovane, materijalno obezbeđene, samostalne i traže nekoga ko će da se uklopi u njihov život, a ne nekoga ko će da ih vuče nazad. A od uspešnih i situiranih žena koje dobro izgledaju muškarci se uplaše, pa je njima najveći problem da nađu „pravog" - kaže Nada Jovičić.
Savremeni poslovni ljudi rade, ceo život posvećuju poslu i ne ostaje im baš mnogo vremena za izlaske i bezbroj neuspešnih veza. Tako su u inostranstvu uspešni biznismeni najveći korisnici agencijskog načina upoznavanja, tvrdi Nada, pa u Japanu, recimo, godinama unazad u okviru fabrike postoje bračne agencije za upoznavanje.
- Retki su oni koji će priznati nekome da su se upoznali preko „Fortune". U početku svi žele da im budemo kume, a posle ne nađu za shodno ni da nam jave da su se venčali. Prvi put smo bile pozvane na svadbu pre tri godine, verovali ili ne. To je naša velika tuga - kaže Ljiljana Lepšanović, koja kao sociolog u agenciji „Fortuna" radi već više od dve decenije.
I pored svih nedaća poslovanja na Balkanu, kroz ovu najstariju bračnu agenciju na području bivše Jugoslavije i članicu Svetskog udruženja bračnih agencija prošlo je do sada više od 65.000 ljudi različitih starosnih doba, profesija, intelektualnog i obrazovnog nivoa, a oko 6.000 je njihovim posredstvom sklopilo brak.
„Biloški sat" otkucava
U „Fortuni" nikada nisu imali mnogo momaka i devojaka ispod 30 godina. Verovatnodo tada ne razmišljaju toliko ozbiljno o braku, a u četvrtoj deceniji žene već počinju da brinu da li će naći odgovarajućeg partnera i da li će se ostvariti kao majke, jer biološki sat otkucava. Muškarci su spokolniji po tom pitanju.
- Srećom brak je kod nas i dalje na ceni, ali mladi ljudi rade u firmama od jutra do sutra i nemaju vremena da sretnu odgovarajuću osobu. Kreću se u istom društvu, zatvorenom krugu prijatelja, koji su sve zatvoreniji, neće na poslu da mešaju poslovni i emotivni život - smatra Ljilja.
Problem samoće u našem društvu uopšte nije tretiran, tvrdi ona, a znatno ga uvećava i činjenica da smo patrijarhalno vaspitavani da ne govorimo o svojim problemima i ne dozvolimo da neko primeti da smo u „daun" fazi. Otuda i Beograđani svoju samoću i tugu što ne mogu da upoznaju adekvatnu osobu jako dobro kriju.
- Naročito je teško viskokoobrazovanim muškarcima da dođu kod nas, zamislite da direktor uspešne firme prizna da je neuspešan u jednoj tako važnoj sferi života - primećuje Nada i dodaje kako nije retka pojava da mora mamama i tatama, koji urgiraju i zovu da kažu kako je „njihovo dete dobro i fino i sve je postiglo u životu samo, eto", da objašnjava da to „dete" mora da dođe samo da se prijavi.
„Fortunu" podjednako posećuju i žene i muškaraci, ali su uočljive generacijske razlike. U mlađoj generaciji, do 35 godina, više je momaka nego devojaka, a u srednjoj dobi, 35-55 godina, gde ima i najviše članova, mnogo je više žena.
- U poslednjih 15, 20 godina u svet su pretežno odlazili muškarci mladi, sposobni, fakultetski obrazovani, da izbegnu vojnu obavezu. Otuda velika praznina u izboru današnjih beogradskih devojaka - nadovezuje se Ljilja.
Zanimljivo je i da sve manje gastarbajtera čezne „drugom polovinom" iz Srbije. Internet je zamenio staro dobro provodadžisanje, a i drugačiji je mentalitet današnjih mladih ljudi u inostranstvu, tvrde Nada i Ljilja, nisu to klasični pečalbari. Do ovih poslednjih ratova „Fortuna" je okupljala ljude iz svih republika. Te zlatne godine kada je emotivni problem bio prevashodni motiv koji je spajao ljude, zamenili u poslednjoj deceniji oni egzistancijalni, materijalne pobude, zaposlenje ili rešavanje stambenog pitanja. Tako je, prema statistici agencije „Fortuna", Beograđankama uglavnom stalo da njihova „ljubav života" ima kola i stan, a Beograđani se i dalje drže tradicije, žele da žena bude zgodna i lepo izgleda.
