Izvor: Politika, 08.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svakog dana „nestane” osam automobila
U gradu rekordne zaplene heroina, broj ubistava i silovanja u padu
Prvi put u istoriji beogradske policije, gledano na godišnjem nivou, zaplenjeno je više heroina nego marihuane. U toku 2007. godine inspektori Četvrtog odeljenja Uprave kriminalističke policije oduzeli su 103 kilograma heroina, oko šest i po kilograma kokaina, gotovo 59 kilograma marihuane i 1.795 tableta ekstazija.
– Ono zbog čega smo posebno zadovoljni jeste da se uglavnom ne radi o osobama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje kao kuriri prenose drogu, već o organizovanim kriminalnim grupama. U toku prošle godine otkrili smo osam takvih grupa čije smo članove lišili slobode i priveli pravosudnim organima. Za rasturanje heroina na beogradskom narko-tržištu zainteresovano je podzemlje iz Crne Gore, BiH, Novog Pazara i sa Kosmeta a, naravno, tu su i grupe iz Beograda. Naši inspektori ostvarili su 2.521 zaplenu narkotika, od nekoliko grama do više desetina kilograma droge. Da bi javnost bolje razumela značaj velikih zaplena heroina, dovoljno je reći da je prošle godine zaplenjena količina oko pet puta veća nego 2006. godine – kaže Darko Senić, načelnik Uprave kriminalističke policije Policijske uprave za grad Beograd.
On je zadovoljan suzbijanjem kriminaliteta na području Beograda. U toku prošle godine na području grada evidentirana su 36.244 krivična dela (svega 1,65 odsto više nego 2006. godine) od čega je 33.596 iz oblasti opšteg, a ostalo je privredni i, u manjoj meri, visokotehnološki kriminal. Procenat rasvetljavanja izvršenih krivičnih dela je 51,5 odsto. Krivična dela koja posebno uznemiravaju javnost, kao što su ubistva ili silovanja, u padu su.
– Teško je opisati kriminal u nekom gradu samo statistikom. U nekim segmentima postoji izvesno povećanje krivičnih dela, ali je najvažnije da se svaki zločin evidentira. Uvek postoji „tamna brojka”, policiji neprijavljena krivična dela, a mi želimo da je takvih slučajeva sve manje bez obzira što oni u statistici utiču na izvesno povećanje broja krivičnih dela. Mnoga od njih nije moguće rasvetliti u istoj kalendarskoj godini. Tako smo u toku prošle godine rasvetlili ubistvo predsednika FK „Bežanija” Gorana Mijatovića Mite koji je 2006. godine likvidiran daljinskim putem aktiviranom minom na Bežanijskoj kosi. Identifikovanje i hapšenje osumnjičenih bilo je jedan od najsloženijih zadataka na kojima smo radili. U javnosti se dosta govori o bombaškom napadu na novinara „Vremena” Dejana Anastasijevića i njegovu porodicu. O detaljima našeg rada ne mogu da govorim, ali taj slučaj je za nas i dalje prioritet – objašnjava Senić.
Prošle godine u Beogradu je zabeleženo 25 klasičnih ubistava, od čega je devet izvršeno od strane nepoznatog lica, a šest ovih slučajeva je rasvetljeno. Ostali zločini su „delo” izvršilaca čiji je identitet bio poznat u vreme zločina, reč je uglavnom o takozvanim „porodičnim” ubistvima. Još 13 građana život je izgubilo u, kako to zakon kvalifikuje, teškim ubistvima (više žrtava, svirep način izvršenja) od kojih je devet rasvetljeno. Tako je rasvetljen masakr porodice Sitarica u naselju Bele vode (izvršiocu se sudi u BiH), trostruko ubistvo u firmi „S Kopmani” na Vidikovcu gde je osumnjičeni identifikovan, ali je u bekstvu, a intenzivno se radi na rasvetljavanju četvorostrukog ubistva u kući porodice Obradović u Žarkovu.
Statistika kriminalističke policije beleži porast krađa automobila što je, dobrim delom, posledica neadekvatne zakonske regulative i blage kaznene politike. U Beogradu svakog dana „nestane” oko osam motornih vozila, u toku prošle godine je ukradeno njih 2.897 (23 odsto više nego 2006. godine). Policija je uspela da pronađe 1.188 vozila, kao i 196 automobila ukradenih ranijih godina.
Minule godine desilo se 2.127 razbojništava (tokom 2006. godine 2.209), a policija je rasvetlila 37 odsto napada. Oko 40 odsto slučajeva odnosi se na razbojništva u kojima je šteta ispod 10.000 dinara.
– Najveću pažnju javnosti privlače pljačke banaka i transporta novca. Sva prošlogodišnja razbojništva u bankama, osim jednog, rasvetljena su. Pljačkaši „Hipo Alpe Adrija” banke u Brankovoj ulici i banke „Sosijete ženeral” na Starom sajmištu su uhapšeni neposredno posle prepada. To nije slučajno, svakodnevno sprovodimo preventivnu kontrolu prostora oko banaka, to rade inspektori i policajci u uniformi, kako bi uhapsili izvršioce na delu i obezbedili materijalne dokaze. Takođe, uhapšene su grupe koje su na spektakularan način, uz pretnju automatskim puškama i spaljivanjem vozila posle napada, pljačkale transporte novca. Jedino je oktobarska pljačka vozila sa novcem ispred „Tempa” u Novom Beogradu ostala nerasvetljena i na tom slučaju se radi – kaže Senić.
Milan Galović
----------------------------------------
Manijak sa Karaburme
Kada je reč o krivičnim delima protiv polnih sloboda, kako zakon naziva nekadašnje seksualne delikte, u toku prošle godine prijavljeno je 14 slučajeva silovanja od kojih je deset rasvetljeno. Uhapšen je i osumnjičeni za tri silovanja izvršena na Karaburmi koji je žrtve pratio po silasku sa autobusa, a zatim napadao, odvlačio dalje od prolaznika i silovao. Ispostavilo se da je reč o zatvoreniku osuđenom zbog krađa, a koji je silovao vikendima koje je provodio u Beogradu.
[objavljeno: 09.02.2008.]
