Izvor: Blic, 12.Maj.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki splav ima svoju publiku
Od kad se ratni šleper ukotvio u novobeogradskom Bloku 45, splavovi, od kolibica do „arena na vodi", nanizali su se duž obale toliko da se ponekad sudaraju. U njihovima „baštama" danju sede oni koji vole mir i tišinu, a noću ih pune, a ponekad i potapaju, oni koji traže „ludi" provod. Po Savskom nasipu prošetali smo sa glumcem Slobodanom Bodom Ninkovićem.
Krenuli smo, od tramvajske okretnice u Bloku 45, nizvodno stazom duž nasipa. Šetača, biciklista >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dugonogih devojaka koje neverovatno brzo voze rolere, začudo nije bilo mnogo. Prolećne sunce je izmamilo uglavnom alase koje smo zatekli kako popravljaju čamce i raspredaju priče. Tišina je bila nestvarna.
- Ma ovo je milina! Šetati pored reke je uvek prijatno, a najlepše je u ovo doba godine i u ranu jesen. Voda me smiruje i navikao sam da budem blizu reke. Otac mi je bio strastveni pecaroš i pošto sam u Smederevu često sa njim išao u ribolov, rastao sam pored Dunava. U nekim maštarenjima bih voleo da imam splav, ali nisam siguran da imam živaca - priča Boda Ninković.
Već uveliko otvorene „bašte" restorana na splavovima, jedna lepša od druge, su prosto mamile na predah. Boda Ninković je za kafu i crno vino ovaj put izabrao „Lastu". Ispostavilo se da prijatnu domaćinsku atmosferu ovog splava vole i drugi glumci. Pre nekoliko dana je svratio Mima Karadžić, a Jova Radovanović i drugi članovi „Sedmorice mladih" su česti gosti. Čamci često pristaju uz splav „Boabab", popularno nazvan Bau bau, na kojem su za njih postavljnene gume, ali i „Kod Toše" gde na sve strane vire cevi kojima se Toša brani od neželjenih gostiju. Deda Rca na splavu koji se zove „Splav" radi samo po narudžbini, a relativno jeftinu „Regatu" posećuju gosti starosti od 19 do 50 godina.
- Negde na kraju keja u Bloku 45 je bio mali nesređeni splav. Ponekad sam posle šetnje svraćao na njega, jer su imali odličnu čorbicu. Očigledno nije uspeo da opstane - priča poznati glumac.
Do početka 90-ih na savskom keju su bili „Savski galeb", „Pingvin", „Bombaj", vanvremenski „Gusar" i „Savski biser". Šetači u Bloku 45 su zimi ludovali na snegu i hranili jata galebova. Onda se uz obalu parkirao ratni brod, folkoteka „Triton". Malo posle njega, nikla je „Estrada", a nekoliko godina kasnije, splavovi su potpuno zatrpali kej. Na, kako se zvanično zovu, „plovilima za plovljenje u mestu „ mogla je da se nađe svakakva zabava, od stolova za bilijar i terena za mali fudbal do ciganske muzike i koreanske nacionalne kuhinje. Organizovane su čak i borbe pasa koje su bilo vrlo krvave.
Na šetalište su se „uselili" automobili i mračni momci koji su pucali jedni na druge. Prirodna idila je bila narušena, a sliku je upotpunilo paljenje „Estrade", a kasnije i splava „Kod kapetana". Splavovi, sa kojih su godinama treštali narodnjaci, su tonuli i vaskrsavali. U nekom trenutku nasip je raskopan. Pošto je kanal uglavnom služio za odlaganje đubreta, vremenom su se „doselili" i pacovi.
- Kako je bilo ranije, sad je sređeno. U poslednjih nekoliko godina nasip je zakopan i promenjeno je osvetljenje. Popravljene su klupe, sređeni tereni za basket i počeli su da brinu o drveću i travi. Evo pogledajte, trava je upavo pokošena. Kad bi rešili problem komaraca bilo bi još lepše, a što se struje tiče, ona nije neophdan za provod ovde. To odmah znači da nema televizije, što je dobro - kaže Boda Ninković.
Prvi je potonuo čuveni splav "Žabar”, a pre nekoliko godina sličnu sudbinu je doživeo i splav „Rad". Već legendarni „Kolos" prvo se zapalio, a zatim i nestao u Savi. Prošle zime potonuo je i balon ukotvljen kraj obale u Bloku 45, „Rojal sport klub" na kojem se igrao mali fudbal. Od „Tritona" je ostala urbana legenda da se na tom mestu u vodi i dalje može pronaći omanji arsenal oružja koji su „gosti" pobacali tokom dugogodišnjeg lumpovanja povremeno prekidanog racijama. Oni koji su zaronili kažu da su na dnu reke promašli pravi buvljak od isprepletanih sajli i sidara koja drže splavove, preko veš-mašina, šporeta i frižidera, do guma, flaša, stolica i ostalog kafanskog inventara.
Klinci prebrzo žive
Sećam se da sam kao klinac, još sam živeo u Smederevu, često išao sa društvom na špic male Ade koji je bio fantastičan. To su bile avanture od nekoliko dana jer kad odemo zaboravimo da se vratimo. Nisam siguran da klinci to sebi danas mogu da priušte vremenski i organizaciono. Mislim da žive brzo koliko i mi, ako ne i brže. Njima to predstavlja izazov, a ni ne znaju da gube svoje vreme u kojem nemaju obaveze - kaže Boda Ninković.
