Izvor: Blic, 08.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki kvadrat unapred prodat
Najpošteniji građevinski preduzimač u Beogradu, koji će adekvatno da plati plac na kojem želi da zida stambenu zgradu, sve dozvole, priključke i poreze, radnu snagu i kvalitetan materijal, zaradiće velike pare na samo jednoj zgradi.
Gradnja stanova u Beogradu je unosan posao u kojem manji preduzimači, za godinu-dve, zarade stotine hiljada evra, a oni sa većim obimom posla i milione.
Beogradsko tržište nekretnina je neuređeno. Postoji samo jedno pravilo: nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dovoljno novih stanova. Svaki novoizgrađen kvadrat u Beogradu ima svog kupca. Zato su cene kvadrata nerealno visoke, a profiti ogromni.
- Gradnja stanova u Beogradu je najunosniji posao. Na delu je ekspanzija za koju postoji dobar razlog, a to je dobra zarada. Iako se investitori žale da im je teško doći do dozvola za gradnju, njihov broj neprestano raste. Naši poznati sportisti, koji bi mogli da svoj legalno zarađen novac drže u insotranstvu ili ga tamo plasiraju, sve češće ulažu upravo u izgradnju stanova u Beogradu - kaže za „Blic" Katarina Lazarević, suvlasnica agencije za nekretnine „Alka".
Glavni problem za svakog građevinskog preduzimača je pronaći plac za gradnju. Svi bi hteli parcele u širem centru grada, jer je kvadrat u prodaji tu najskuplji, a profit najveći. Stanovi u „običnim" novim zgradama, bez elektronskog i drugog luksuza u opremi, u širem centru grada prodaju se od 1.600 do 2.000 evra po kvadratu.
U udaljenijim naseljima, kvadrat stana može da se nađe i za 1.000 evra. Pošto je na tu cenu profit manji, ali su placevi veći i jeftiniji, investitori zidaju čitave komplekse zgrada na periferiji. Tako ih veliki broj stanova, i sa nižom cenom kvadrata, dovodi do velikog profita.
Računica za „čist račun"
Vlasnici građevinskih firmi nerado pričaju o strukturi svojih prihoda i rashoda, a još manje o profitu koji ostvaruju. Jedna računica, sa kojom bi se mnogi od njih verovatno složili jer prikazuje profit od svega deset odsto, u osnovi potvrđuje da se zarađuju velike pare.
Plac investitora košta, prema toj računici, 24 odsto, projektna dokumentacija tri odsto, naknada Direkciji za gradsko građevinsko zemljište 11 odsto, priključci struje, vode, telefona i grejanja tri odsto, porez na prenos apsolutnih prava dva i po odsto i nadzor, tehnički prijem i upotrebna dozvola još dva i po odsto. To je ukupno 46 odsto. Sama izgradnja, takozvani „cigla-malter" troškovi (materijal 21 odsto, radna snaga 15 odsto i amortizacija osam odsto) su dodatnih 44 odsto. Ostaje čistih deset odsto.
Primera radi, zgrada od četiri sprata i potkrovlje, sa 24 stana i dva lokala kod pijace „Đeram" , što je veoma atraktivna gradska lokacija, doneće vlasniku građevinske firme najmanje 200.000 evra čistog profita. On prodaje ukupno nešto više od 1.200 kvadrata po ceni veoma privlačnoj za sadašnje tržišne uslove od 1.550 evra po kvadratu. U tom poslu „obrnuće" skoro dva miliona evra (kad kvadratima dodamo i garaže koje se prodaju 50 odsto od cene kvadrata stana) i zaraditi za sebe „dva stana".
Druga priča za „sposobne"
Druga računica, koja nije tako specifikovana, ali se „vrti" kao opšte mesto među upućenima, pokazuje da su profiti daleko veći, u proseku 30 odsto, a neki veštiji u manipulisanju troškovima zarađuju 50 i više odsto.
- Naravno da je gradnja stanova veoma unosan posao u Beogradu, kad se ubijaju po ulicama zbog njega. Kažu da je naročito profitabilna u nekim delovima grada, na Dedinju je čak profit jedan dinar na jedan uložen dinar - kaže za „Blic" Branko Nešić, sekretar Udruženja građevinarstva Privredne komore Beograd.
Gruba kolokvijalna računica pokazuje da „cigla-malter" troškovi iznose od 400 do 500 evra po kvadratu, a sa svim porezima, priključcima i dozvolama, kvadrat stana investitora košta između 700 i 1.200 evra, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta opreme.
U gradu sigurno ima investitora koji se zadužuju kod poslovnih banaka, dižu kredite i tim sredstvima zidaju zgrade. Međutim, najviše je onih koji, zbog ogromne potražnje, mogu da zidaju parama često lakovernih kupaca.
- Investitor u Beogradu nalazi se u veoma povlašćenom položaju. Ne plaća porez na kapitalnu dobit, sve što treba da plati državi prebacuje na teret kupca kroz cenu stana, od istih tih kupaca dobija novac unapred, zarađuje na garažama čiji goli beton prodaje po ceni od 50 odsto kvadrata stana, i na terasama koje naplaćuje kao da su unutrašnji deo - kaže Katarina Lazarević.
Nije redak slučaj da u trci za lokacijama i profitom, investitor „pokupi" pare od budućih stanara za jednu lokaciju i onda njima kupi još tri. Zbog toga često dolazi do prevare kupaca i drugih problema, koji se ponekad završe i obračunom na ulicama.
Ne zna se tačan broj „građevinara"
Niko nema tačan podatak o tome koliko se firmi bavi stanogradnjom u Beogradu. Mnoge od njih i nisu iz Beograda. U registru Udruženja građevinarstva privredne komore Beograda ima čak 4.000 preduzeća koja su na neki način vezana za gradnju, bilo da su projektantske kuće, inženjerske firme, ili građevinski preduzimači. U poreskoj upravi, takođe, ne vode specifikovanu evidenciju o porezu koji plaćaju firme koje grade stanove u Beogradu.
