Izvor: Blic, 25.Mar.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svake godine sve više Beograđana
Za nekoliko dana počinje probni popis stanovništva u Beogradu, na osnovu kojeg će se kasnije donositi važne odluke o izgradnji saobraćajnica, mostova i drugih infrastrukturnih projekata. U prestonici danas zvanično živi oko 1,7 miliona ljudi, iako se u javnosti često spekuliše da Beograd ima dva ili čak 2,5 miliona stanovnika.
- Mi moramo da znamo u kom smeru će se kretati broj stanovnika u Beogradu, da bi mogli da idemo dalje. Ne možemo da čekamo 2011. godinu, kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je sledeći popis. Zato ćemo narednih dana uraditi probni popis stanovništva, u kom će učestvovati oko 5.000 ljudi, izabranih metodom slučajnog uzorka - kaže Rada Vićentijević iz Gradskog zavoda za statistiku i informatiku.
Stručnjaci predviđaju da će Beograd 2011. godine imati za oko 150.000 stanovnika više nego što ih zvanično ima danas. Do tada će, smatraju oni, veliki broj pridošlica iz unutrašnjosti koji su u prestonici na privremenom radu postati njeni stalni stanovnici. Status Beograđanina do 2011. godine dobiće i izbeglice sa Kosova i bivših jugoslovenskih republika, koji su tek sada zatražili državljanstvo Srbije.
- Danas na ulicama grada ima oko dva miliona ljudi, ali svi oni nisu njegovi stanovnici. U Beograd svakodnevno dođe oko 100.000 ljudi, zbog posla, lečenja ili iz nekog drugog razloga. Pri tom, ne treba zanemariti studente i srednjoškolce iz unutrašnjosti, kojih ima oko 60.000 - kaže Vićentijević.
Danas je teško reći koliko će stanovnika prestonica imati za nekoliko decenija. Ako je do prirode, biće ih manje od milion i po, jer Beograd ima negativan prirodni priraštaj. Takvom predviđanju, međutim, ne ide u prilog podatak da se u periodu od 2002. do 2007. godine broj stanovnika u prestonici povećao za 35 hiljada.
- Da je do prirodnog priraštaja, broj stanovnika u Beogradu svake godine bi se smanjio za četiri hiljade. Ipak, on se godišnje poveća za sedam hiljada, jer se u Beograd doseli oko 11.000 hiljada ljudi iz unutrašnjosti. Osnovni razlog je to što su ovde koncentrisane monopolske firme iz oblasti trgovine, telekomunikacija, kao i javna administracija - objašnjava Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta.
Ni u Gradskom zavodu za statistiku ne usuđuju se da predviđaju da li će Beograd ikada i zvanično dostići cifru od dva miliona stanovnika.
- To zavisi od brojnih faktora. Ukoliko Srbija dobije regionalne centre, broj stanovnika u Beogradu verovatno će padati. To će se dogoditi i ukoliko ne bude ekonomskih i prisilnih migracija. U suprotnom, verovatno ćemo imati porast stanovništva - dodaje Rada Vićentijević.
Gotovo da nema projekta u Beogradu, čija realizacija nije zavisila od ovakvih procena. Takvi podaci se, uz one o tražnji na tržištu, uvek uzimaju u obzir, bilo da se radi o planiranju izgradnje nekog stambenog bloka, saobraćajnice, postavljanja trafo stanice, bilo da je reč o izmena linija gradskog prevoza.
- Kad su Japanci hteli da grade most preko Ade Huje, tražili su da se u Pančevačkom ritu izgradi stambeni blok. Kako su nam tada rekli, bez njega nema smisla graditi most, jer se ne bi nikad isplatio. To je bio zaključak njihovog istraživanja, a most se, naravno, nikad nije izgradio - kaže Antonije Antić, urbanista i bivši direktor Urbanističkog zavoda.
Pre nekoliko godina gradske vlasti su se odlučile za gradnju „lakog šinskog sistema” upravo na osnovu procene da će broj stanovnika u Beogradu biti u padu. Trenutno stanje to, međutim, nije potvrdilo, pa je Grad ponovo u dilemi da li graditi „laki” ili klasični metro.
- Kod nas se ranije nisu radila ozbiljnija istraživanja na ovu temu, pa su se gradske institucije više rukovodile osećajem, koji je mogao da bude i pogrešan - dodaje Antić.
Nacionalna struktura
U Beogradu živi:
1,5 miliona Srba
22.000 Jugoslovena
21.190 Crnogoraca
20.000 Roma
10.300 Hrvata
8.400 Makedonaca
4.600 Muslimana
3.300 Goranaca
2.200 Slovaka
2.100 Slovenaca
2.100 Mađara
1.500 Albanaca
1.400 Rumuna
1.300 Bugara
1.200 Bošnjaka
1.050 Rusa
*podaci po popisi uz 2001.
