Izvor: Blic, 19.Feb.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suvenirnice skrivene od turista
Skulptura Pobednika sa Kalemegdana je jedini autentični simbol prestonice koji će mnogobrojni inostrani gosti ove godine moći da ponesu kući za uspomenu. Iako su pred nama brojne, svetski popularne manifestacije, ponuda suvenira je ograničena i nemaštovita, a prodavnice jedva da i Beograđani mogu da nađu.
Beograd, prema nekim procenama, samo u toku „Eurosonga" ugostiti oko 20.000 turista. Iako je poznato da su suveniri najveća „mamipara" koja zemljama u svetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od turista ostavlja pravo malo bogatstvo, strategija osmišljavanja dragih uspomena sa putovanja nije u opisu delatnosti ni Sekretarijata za privredu, a ni Turističke organizacije Beograda. I jedni i drugi suvenirima mogu, ali ne moraju da se bave i kako kažu, u granicama svojih mogućnosti rado podržavaju svaki projekat koji stigne do njih. Verovatno je zbog toga trebao da prođe ceo vek da se „Pobednik" sa golubom u jednoj i mačem u drugoj ruci sa Kalemegdana, na kojem je postavljen odmah po završetku Prvog svetskog rata, „preseli" u prodavnice suvenira.
- Pariz ima Ajfelovu kulu, London Big Ben, Njujork Kip slobode, a Beograd Pobednika. On je jedan od najvećih simbola Beograda i treba omogućiti gostima iz sveta da deo kulture i istorije našeg grada ponesu sa sobom - kaže Petar Borović autor suvenira „Pobednik", replike čuvene Meštrovićeve skulpture postavljene na terasi Gornjeg grada.
Osim njegove skulpture, koja se u dve veličine, 12 i 24 centimetara, može naći u centrima Turističke organizacije Beograda, u prodavnicama suvenira jedva da postoji neki drugi simbol grada. Dživdžan, Hram svetog Save i Sahat kula su u njima prava retkosot, ali zato opanačića, čokančića i jelečića ima na pretek.
- Po ponudi suvenira u Beogradu rekla bih da nemano ništa osim kineskih proizvoda na koje su nalepljene slike Beograda. A to nije tačno. Suvenirska ponuda je bogata, ali je loše plasirana jer je rentiranje poslovnih prostora u gradu previše skupo i prodaja suvenira time neisplativa. Osim toga, daleko je veća ponuda etno suvenira nego gradskih, ali to je greška samih gradova koji ne usmeravaju proizvodnju suvenira - kaže Ana Jovanović, izvršni direktor internet suvenirnice „Krojač", zahvaljujući kojoj će suveniri više od 250 proizvođača dobiti svoj prostor u oko 20 gradskih hotela i hostela.
Do tada, oni koji budu želeli da kući ponesu nešto što će ih podsećati samo na Beograd moraće da se zadovolje majicama, šoljama, privezscima i šibicama...
Otvoreni za saradnju
Suvenire nemamo pravo da pravimo i prodajemo već samo da poklanjamo u cilju promocije Beograda. Otvoreni smo za saradnju i u odnosu na prehodne godine stanje sa suvenirima nije alarmantno. Naša komisija skoro svakog meseca razmatra od pet do deset novih projekata koji stignu u TOB. Sa „Navipom" smo napravili „Beogradsku rakiju", šljivovicu koja kao beogradski suvenir može da se nađe po prodavnicama, a po nekim hotelima smo imali vitrine - kaže Dejan Veselinov iz Turističke organizacje Beograda.
Ideja ima, ali...
Skulpture Hrama, Kalemegdanske kapije, Pobednika, Sahat kule... nalaze se u ponudi prodavnice „Zdravo živo", sakrivene u unutrašnjem dvorištu tržnog centra u Nušićevoj ulici.
- Imamo ideju da okupimo mnoštvo zanatlija i rukotvoraca, koji bi od aprila do oktobra, u prostoru Bezistana, izlagali i prodavali suvenire, rukotvorine, predmete domaće radinosti i starih zanata. Subotom bi demonstrirali kako se prave opanci, veze ili tkaju razni predmeti. Turisti bi tada čak mogli i da se oprobaju u našim starim zanatima. Za vreme „Eurosonga" bi manifestacija bila locirana na prostoru oko Arene ili na Kalemegdanu. Manifestaciju smo nazvali „Spajanje različitosti" i pregovori sa Sekretarijatom za privredu traju već mesecima - priča Dejan Milosavljević, vlasnik radnje i član Asocijacije za razvoj i izgradnju evropskog etno sela „Naše ruke".
