Izvor: Politika, 23.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sukob želja i mogućnosti
Opet sam, valjda gonjen mazohizmom, otišao na Sajam automobila, a svaki put kažem: „Neću više, bogami!” Čudna je čovek rabota, voli da kinji sebe, pa to ti je...
Elem, uranim da zoru prevarim, izbunarim stare zalihe firmirane garderobe – da zaličim na vlasnika nekog značajnog modela automobila, prebacim moju voljenu nišku „Drinu” u konzervisanu, praznu, paklicu „marlbora”, udenem pod mišku kožnu torbicu, nabreklu od sendviča u njoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ključeve od stana prebacim na reprezentativni privezak „bavarskog motornog vozila” (BMW) da imam čime da vitlam pred slađanim promotorkama, pa pravac na autobus.
Valjda neće baš sad kontrola? Morao bih da vadim i sendvič i alternativni „marlboro” da dođem do karte, kupljene pre mesec dana da nekad bude otkucana...
Stignem bezbolno na mesto sukoba želja i mogućnosti, kad ono tamo, međutim... Nisam, vidim, nimalo originalan. Armija ovakvih što liče na mene, iliti ja na njih. Poznajemo se po privescima i obrisima zemičke u torbici... Ne mari. Ne možemo svi da budemo kupci, ali možemo barem da ličimo na njih.
Umalo da zaboravim, „in” je nosati limenku nekog energetskog pića sa sobom, pa sam se snabdeo jednom od njih. Nama, „mladim lavovima biznisa”, nikad dovoljno energije...
Čujem, već prvog dana prodati svi „trosobni stanovi” na četiri točka! Vidno se nerviram. Odoše mi pred nosom modeli za koje sam bio zainteresovan, ccc... Šta ću, energično otpijam gutljaj iz magične limenke i psujem tu prokletu trku s vremenom! Ma, samo da nisam toliko dugo čekao autobus... Tresnuo bih ja ljutito i torbicu o zemlju, ali se plašim da se ne razlete margarin i parizer po njoj.
Besno idem dalje, sačekaću red za slikanje na štandu nekog drugog proizvođača.
Dobri stari „audi”! Kad god mi je u životu bilo teško – našao mi se. Neki sumnjivi klinci mi se vrzmaju oko kola, valjda ne vide ko je ovde genetski predodređen za ta četiri prepletena kruga... Potežem aktuelni model renomiranog proizvođača mobilnih telefona i zovem jednog od tih dečkića da me slika.
– Za umetničku fotografiju presudna su tri elementa: automobil, hostesa i ja sa limenkom! Pazi da ti nešto od tog „svetog trojstva” ne pobegne iz kadra i vodi računa da sve deluje autentično, prirodno. Onako, kao da su ona i auto prišli meni i insistirali da se fotografišemo... – upućujem ga u tajne zanata, da ne omane.
Vreme je da u potaji, negde iza hale, smlatim onaj sendvič. Počela je torbica da mami kerove lutalice.
Srećem neke poznanike, ali ih vešto izbegavam. Ne uklapaju mi se u ambijentalnu celinu. Za stolom smo kratki espreso, „marlboro”, privezak, štos kataloga i ja. Pozvao bih ih da nam se pridruže, ali stvarno nema mesta. Vidite koliko nas je?...
Bistrim pamflete izlagača, a mislim se: hoće li biti neke slobodne stolice u autobusu, kad krenem kući?
Idem još jedared da obiđem štandove i konačno se odlučim.
– Izvinite, pošto su mirišljave jelkice? A, je l` pasuju na retrovizor svakog BMW-a? Prelomio sam: torbica će mi mirisati na „sibirski bor”!
Zamajavam vrle menadžere da mi potanko objasne sve uslove kupovine i rok isporuke automobila. Vređaju me pominjanjem nekakvih sajamskih popusta, kao da ja postavljam pitanje oko četiri-pet hiljada evra, gore-dole... Dođe mi da od besa zgužvam onu energetsku limenku, ali valjaće za još neku priliku.
I to mi je neki trgovac! Neću mu se ni javiti, vidim li ga iz autobusa, nekada, negde na semaforu!
Eto šta mi uradi čovek, greškom otkucah onu kartu, a toliko sam je dugo čuvao...
Ma, lepo kažem: nikada više...do sledeće godine! Sreća, uskoro će Sajam erotike da se malo odmorim od nasrtljivih prodavaca...
Mihailo Medenica
[objavljeno: ]
.jpg)
