Izvor: Politika, 09.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sukob Austrijanaca i Nemaca oko beogradskog metroa
Predstavnici Minhena i Beča ponudili različite vizije ovog sistema javnog prevoza. – Grad čeka mišljenje Španaca
Ni posle razgovora koje su gradski čelnici imali sa stručnjacima iz Beča i Minhena, ne može da se nasluti koji će tip metroa biti građen u Beogradu. Problem je u tome što niko od njih ne koristi termine laki i teški metro, na koje je navikla domaća javnost, niti iznosi konkretne predloge za rešenje problema saobraćajnog kolapsa u glavnom gradu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Razlog je taj što su u prvoj turi razgovora inostrani eksperti samo saslušali predloge gradskih čelnika, a tek za dve nedelje, kada ponovo budu došli, ponudiće će svoju viziju razvoja beogradskog metroa. To bi prvo trebalo da urade Austrijanci, tačnije predstavnici grada Beča, koji će u Beograd stići najverovatnije 22 aprila. Oni su u Beogradu bili prošle nedelje, kada su, prema saznanjima „Politike”, rekli da „nije suština u nezavisnim šinskim sistemima”, za koji se gradske vlasti zalažu. Za razliku od njih, minhenski stručnjak Adolf Miler Helman, koji je juče otputovao iz našeg grada, rekao je da ne dolazi u obzir ugrožavanje pešačkih tokova i drumskog saobraćaja, do čega bi neminovno došlo ako bi bio primenjen model za koji se, navodno, zalažu Austrijanci.
Reč je o svojevrsnom lakom šinskom sistemu koji bi prolazio kako kroz periferiju, tako i kroz centar grada. To je, prema Helmanovom mišljenju, neprihvatljivo, jer bi tada ceo red vožnje voza pao u vodu i nastao bi kompletan haos.
On je zato sugerisao da u centru bude sagrađen podzemni deo železnice, dok bi u predgrađima vozovi mogli da saobraćaju i površinski. Ono u čemu su on i Bečlije saglasni je da Beograd, ukoliko napravi podzemne stanice, mora da poštuje evropske standarde. A to znači da moraju da postoje posebni liftovi za invalide, kao i još čitav niz olakšica za ovu kategoriju sugrađana, što je izuzetno skupo.
Prema nekim procenama, za izgradnju nezavisnog šinskog sistema koji bi išao ispod zemlje, trebalo bi uložiti 1,1 milijardu evra, dok su strani stručnjaci izračunali da bi za jednu liniju lakog šinskog sistema (Ustanička – Tvornička) moralo da bude izdvojeno oko 400 miliona evra.
Gradske vlasti još vagaju i čekaju mišljenje drugih inostranih eksperata. Preciznije, Španaca, koji bi u Beograd trebalo da dođu 21. aprila.
N. M.
[objavljeno: 09/04/2009]
