Izvor: Večernje novosti, 29.Jul.2015, 12:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sudbine u anzis kartama

NEKE su čitko ispisane, na drugima su sitna slova da bi stalo što više teksta, ima i onih čije su poruke na arapskom. Iz Beograda su poslate, u Istanbulu uručene. Anzis karte. Razglednice i dopisnice. Poslate pre više od 80 godina iz Beograda u negdašnji Carigrad. Pisali su ih naši ljudi svojim prijateljima u gradu na Bosforu. Adresa na latinici, poruke na ćirilici. Sačuvane su kao dragoceni tragovi o prepiskama onih koji su davnih godina živeli na ovim prostorima i njihovih prijatelja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rođaka kojima je mesto stanovanja bio grad na dva kontinenta. Tih anzis karata i sada ima u istanbulskim antikvarnicama. Pojedine prilično koštaju, ali postoje kolekcionari koji ne pitaju za cenu. Odviše je na njima i godina i patine da bi bile jeftine. Koliko razglednica i dopisnica, toliko sudbina. Antikvari na trgu Taksim prodaju ih kao raritete. A iz tih desetak, katkad i manje redova kriju se sudbine naših ljudi, međusobna prijateljstva, iskrene poruke, briga o zdravlju, o familiji... Muke oko zrelosti Ovu priču pripoveda nam Miroslav Stefanović, dugogodišnji novinar i urednik "Večernjih novosti", čovek koji je značajno vreme proveo kao izveštač i novinar-istraživač u turskom glavnom gradu. - Priličan broj razglednica i dopisnica razmenili su izvesni Dušan Gerić i njegov brat Tihomir ili Tiha, kako se potpisao na jednoj od anzis karata - govori Stefanović. - Dušan je živeo i studirao u Istanbulu, a Tihomir je bio na relaciji Peć - Beograd. Piše, tako, Tihomir 17. decembra 1938. godine: "Dragi Duško, evo me u Beogradu. Došao sam da mi pregledaju oči pošto su me bolele. Dali su mi neku mast da mažem... Kako si ti, Ljubo, mama i tata? Iz karte koju si mi poslao u Peć vidim da imaš mnogo da radiš. To je i kod nas. Ne daju ljudi da se lako izvuče zrelost. Kod kuće su zdravi i dobro. Piši mi o svemu... Sve pozdravlja Tihomir". Stefanović je pronašao i razglednicu koju je Tihomir takođe pisao Dušanu, a koja je u Istanbul stigla 15. maja 1940. godine. Takav je bar otisak na poštanskom žigu. Opština Bejoglu. To je ona istanbulska četvrt u kojoj je trg Taksim, Galata kula, u kojoj sve vrvi od kafana, barova, galerija, antikvarnica. U njoj je i Istiklal ulica, prepoznatljiva po nostalgičnom tramvaju koji saobraća u redovnim razmacima. "Dragi brate", počinje dopisnicu Tihomir, "pisao sam ti, ali mi ništa još ne odgovaraš. Šta je to s tobom? Kad su ispiti? Kad se završava godina? Kako ste svi inače? Mama, tata, Ljubo? Kako tvoje društvo? Ja ću ovde biti do 20. juna. Ispiti će početi 10. juna. Pozdravi ujaka i ujnu. Sve pozdravlja i voli vaš Tiha..." Kralj sa sultanom PRE mnogo godina na aukciji starih razglednica u Istanbulu pojavila se i jedna na kojoj su, u otvorenim kočijama, kralj Petar Prvi Karađorđević i sultan Mehmed Rešad. U katalogu za aukciju, razglednica je numerisana pod brojem 2551. Bila je vrlo skupa. - Naš vladar u vojničkoj odori sa odlikovanjima, turski sultan takođe - objašnjava Miroslav Stefanović. - Ležerni i nasmejani, usnimljeni su kraj palate Dolmabahče. U našim istorijskim spisima teško se može pronaći podatak o poseti kralja Petra Prvog Carigradu. U turskim enciklopedijama o njihovim sultanima takav podatak postoji. Očigledno je da su Osmanlije sve pomno beležile. Mnogo je tragova o Mehmedu Rešadu, pretposlednjem osmanskom paši. Na osnovu tih pisanih tragova, vidljivo je da je kralj Petar u Carigradu boravio samo jedan dan, 23. marta 1910. godine. Odmah se vratio u Beograd. Pre toga je, kako se beleži, u gostima kod sultana bio bugarski kralj. Dokumenti potvrđuju da je, posle te posete (naravno, sticajem okolnosti) osmanska imperija Mehmeda Petog, odnosno Mehmeda Rešada zapala u velike nevolje. On očigledno tome nije pridavao veći značaj. Ima u istanbulskim antikvarnicama i arhivima mnogo tragova o Srbima, raznim događajima u našem narodu, o njegovom postojanju i bitisanju. Ne događa se baš često da neko od kolekcionara pokaže te vredne dokumente, makar to bile i anzis karte. Čame one i dalje u nekim ormarima i fiokama, dok vode Bosfora lenjo zapljuskuju obale ovog višemilionskog grada... PRVI EGZODUS Za razliku od naših predaka koji su prvih decenija 20. veka bili u Istanbulu dragovoljno, bilo poslom ili zbog školovanja, prvi veliki egzodus beogradskog stanovništva ka turskoj prestonici zabeležen je 1521. godine, posle Sulejmanovog osvajanja Beograda. Tada je sultan naredio da značajan deo preživelog srpskog stanovništva bude iseljen u Carigrad, a to putovanje trajalo je dva meseca. Peške su stari Beograđani otišli na dalek put, gde ih je Sulejman naselio na obodno naselje koje se zvalo Beligrad mahala. Njihov zadatak bio je da održavaju Konstantinov vodovod, zaostao iz doba vizantijske vlasti, kao i tamošnje izvore. U tome su Beograđani bili vešti, jer su u svom gradu već dugo održavali Rimski vodovod, što je otomanskog imperatora nagnalo da ih preseli u njegovu prestonicu, kako bi se tamo bavili istim poslom.

Nastavak na Večernje novosti...