Izvor: Politika, 17.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres na radnom mestu vodi do infarkta
Nervozni šef, strah od gubitka radnog mesta, borba sa konkurencijom zarad bolje plate... uzroci su stresa kod zaposlenih. – Istraživanja u zapadnim zemljama, koja kod nas nisu rađena, pokazuju da napetost povećava ne samo opasnost od pojave kardiovaskularnih bolesti, već utiče i na dalje pogoršanje zdravlja pacijenta
Nervozni šef koji zaposlene tera da rade „od jutra do sutra”, strah od gubitka radnog mesta, presija da neće moći da završe zadate obaveze, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << borba sa konkurencijom zarad bolje plate samo su neke od situacija koje izazivaju veliku količinu stresa kod Beograđana, koje stručnjaci smatraju osnovnim faktorom rizika za nastanak pojedinih oboljenja.
Najnovije istraživanje u Kanadi pokazalo je da stres na poslu ne povećava samo opasnost od pojave kardiovaskularnih bolesti, već da utiče i na dalje pogoršanje zdravlja pacijenta, koji se posle tih bolesti vrate na posao.U ovoj studiji ispitano je 970 ljudi od 35 do 59 godina, koji su jednom doživeli infarkt i posle oporavka se vratili na posao, a utvrđeno je da je više od 200 ispitanika doživelo i drugi srčani udar.
Slična ispitivanja nisu rađena u srpskoj prestonici, ali lekari upozoravaju da bi posledice takve analize bile poražavajuće. Neke analize ukazuju da se zbog nagomilanog stresa na poslu u Evropskoj uniji dogodi 48.000 izvršenih i gotovo pola miliona pokušanih samoubistava, dok nezvanični podaci Evropske agencije za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja ukazuju da je on prisutan kod svakog trećeg radnika. U Luksemburgu je 17 odsto odsustva sa posla u komercijalnom sektoru bilo uzrokovano ovim problemom, a u Švajcarskoj je 14 odsto radnika sa dužim razdobljima izostanka sa posla potvrdilo da je motiv –stres.
Dr Siniša Pavlović, direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije i doskorašnji direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS-a, kaže da veruje u to da je stres na radnom mestu jedan od okidača za nastanak teških oboljenja i da se poslednjih decenija povećava broj mlađih ljudi koji su doživeli infarkt i ozbiljne zdravstvene probleme.
– Praksa pokazuje da je mnogo građana izloženo stresu više nego što to mogu da istrpe. Dugogodišnja kriza, prethodni ratovi i dodatna tenzija na radnom mestu sa velikim očekivanjima poslodavaca čini da se taj stres vremenom akumulira što može da dovede do poremećaja srčanog ritma – istakao je dr Pavlović.
Istraživanja pokazuju da trećina ljudi između 25. i 44. godine kao glavni uzrok stresa u životu vidi svoj posao. Interesantno je da radno okruženje uzrokuje napetost kod čak 30 odsto muškaraca, dok je kod žena taj procenat dvostruko manji. Lekari medicine rada objašnjavaju da tenzija na poslu smanjuje produktivnost radnika, uzrokuje nesanicu i povrede na poslu, ali i da povećava rizik od pojave mnogih oboljenja.
Oni koji su stalno pod velikim pritiskom – bilo da rade u fabrici, kancelariji, ili da se bave javnim pozivom – ističu da im veću količinu stresa najčešće izazivaneki nerazumni zahtev nadređenih, nedostatak komunikacije sa kolegama, briga o tome da li će zadržati stolicu, kao i stavljanje u noćne smene i dobijanje male plate koja ne odgovara onome koliko zapravo rade. Najčešći psihički simptomi „stresnih radnika”su loše pamćenje, strepnja, napetost, tuga, razdražljivost, impulsivnost, brze promene raspoloženja, slaba pažnja i otežana koncentracija.
Dr Zoran Đurić, neuropsihijatar i psihoterapeut, naglašava da je stres na radnom mestu „odgovoran”, osim za pojavu infarkta, i za javljanje hipertenzije, spontanih pobačaja, psihijatrijskih problema, psihosomatskih reakcija...
– Kod nas u firmama veoma često imate situaciju da uzak krug ljudi, ili čak jedna osoba, odlučuje o sudbinama stotina zaposlenih. Ne postoje instrumenti da se čovek suprotstavi raznim torturama ukoliko do njih dođe, pa su ostavljeni na milost i nemilost samovolji lidera. Pri tom, niko ne sme javno da prizna da trpi stres na poslu, dok u poverenju ističu da je to nešto što ih tišti – rekao je dr Đurić.
Izraelski naučnici su otkrili da osobe koje su na radnom mestu izložene uticaju stresa imaju veće šanse za obolevanje od dijabetesa tipa dva, dok su naučnici u stručnom časopisu „Psihosomatska medicina” objavili daova vrsta stresaizaziva poremećaj sna i smanjenje plodnosti. I dok se ranijih decenija uvekgovorilo da su najstresnije profesije hirurga, pilota, menadžera i novinara, sada to više nije slučaj.
– Mnogo se zahteva od radnika bilo koje profesije. I onaj radnik koji upravlja skupom mašinom i ima samo zadatak da pritiska dugme sada je pod stresom jer ga je strah da se uređaj ne pokvari. Kod onih koji rade u kancelariji imamo sindrom „zatrpanog stola” gde se zaposlenom stalno zadaju teški poslovi pa on više ne može da izdrži pritisak. Pozitivno je to što kompanije uvode antistres programe – smatra Vera Božić-Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike.
Loš uticaj hroničnog stresa na poslu moguće je smanjiti vežbanjem, dovoljnom količinom sna i pravilnom ishranom, a stručnjaci kažu da bi pomogla i koja seansa kod psihijatra. Savetuje se izbegavanje žučnih rasprava s kolegama, vežbanje tehnika opuštanja i pozitivno razmišljanje.
Danijela Davidov-Kesar
--------------------------------------------------------
Antistres program kao lek
U Domu zdravlja „Stari grad” redovno se organizuju antistres programi, za koje lekari kažu da su veoma posećeni. Dr Mirjana Mićović, pi-ar ove ustanove, objašnjava da se on sastoji od grupnih seansi i vežbi.
– Ljudi su prezadovoljni rezultatima. Mnogi su uspeli da smanje stres, regulišu krvni pritisak i umanje povišen nivo šećera u krvi – kaže naša sagovornica.
[objavljeno: 17/02/2009]
