Izvor: Blic, 05.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci vole noćni provod u Beogradu
Stranci vole noćni provod u Beogradu
Studiram u Mađarskoj i u Beograd sam stigla pre par sati. Odmah sam primetila da su ovde ljudi drugačiji. Mnogo su ljubazniji. Za razliku od Mađara, koji su hladni i neljubazni, ovde svi hoće da pomognu, kaže za 'Blic' Meksikanka Klaudija Gonzales.
Klaudija je iz Puebla. Ona je jedna od 51.929 stranih turista koji su ove godine posetili Beograd. Kaže da je otkrila novo i simpatično mesto u kojem može da provede zanimljiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vikend, da se zabavi, ali i odmori. Prema tvrdnjama turističkih radnika, stranci su se, posle skoro decenije, ponovo zainteresovali za Beograd. Naša prestonica im je otkrovenje zbog mogućnosti da se jeftino kupe markirane stvari, ali i zbog, kako kažu, ludog provoda. Zbog toga je na našim ulicama sve više stranih turista. U prva četiri meseca ove godine zabeležena su 122.421 noćenja. Prosečna dužina boravka stranaca u Beogradu je od dva do tri dana. Najviše turista stiže iz Nemačke, Makedonije, Slovenije. Sve brojniji su i posetioci iz BiH, Italije, Hrvatske, Ujedinjenog Kraljevstva, Austrije, SAD i Grčke. U glavnom gradu najduže se zadržavaju gosti iz Slovačke, SAD, Poljske, Australije i Finske, a najmanje Nemci, Irci i Holanđani. Turisti iz zapadne Evrope uglavnom su na proputovanju ili, kako kažu, slučajno u Beogradu. Na prvi pogled Beograd im se 'ne čini tako lep', ali, posle par sati boravka u njemu, svi odluče da u njega ponovo dođu. Tako su odlučila i trojica mladih Holanđana.
- Sad smo stigli. Dolazimo iz Rima. Beograd nije lep kao Rim, ali je dosta drugačiji od gradova u kojima mi živimo. To je kul - otkrivaju Martin Benthem, Luk Ug i Roel van der Ven.
Ova trojica Holanđana krenula su na put kroz Evropu. Planiraju da u Beogradu ostanu tri noći.
- Ovde je sve jeftino. To smo odmah primetili. Želja nam je da vidimo kako ovaj grad živi. Čini nam se da je ovde veoma živo i zanimljivo i pored svega što se ovde desilo - kaže Martin Benthem.
- Mi u Meksiku imamo predrasude da su sve bivše komunističke zemlje zaostale, ali drago mi je da mogu da kažem da, na osnovu onoga što sam mogla do sad da vidim, Beograd izgleda veoma moderno - kaže Klaudija Gonzales.
Stranci u Beogradu prvo uoče Kalemegdan. Posebno ih zanimaju pravoslavne crkve. Za njih su neobične i 'pune umetnosti'. Turisti, gotovo bez izuzetka, hvale našu kuhinju. Dopada im se i muzika. Zbog toga je i Skadarlija, uz Knez Mihailovu, mesto gde se najčešće može čuti strani jezik. Holanđani kažu, da se tek u Beogradu može otkriti pravi kult kafane. Svedoče da i po nekoliko sati ostaju na istom mestu, a svoje domaćine podrobno propituju o politici, ekonomiji i životu u Srbiji. Ne kriju da sada mnogo slobodnije dolaze u Srbiju i da nisu više opterećeni pričama o najcrnjoj balkanskoj zemlji. Turisti su zainteresovani za obilazak grada brodom. Veliki broj gostiju vikend provodi i na Adi Ciganliji zbog sadržaja koji im se tamo nude, pogotovo oni koji su vezani za sport, poput skijanja na vodi. Najviše se kupuju suveniri, ali i roba po ekskluzivnim prodavnicama, jer su cene i po nekoliko puta manje nego u drugim evropskim centrima. Turistima se, ipak, najviše dopada noćni život u Beogradu. Za male pare, kažu, mogu se dobro provesti. Lude beogradske noći dugo se pamte i prepričavaju, posvedočili su 'Blicu' i mladi Holanđani. Stranci su nezadovoljni i svojim domaćinima zameraju što čak i propagandni materijal o gradu moraju da plate. Vikend turisti najčešće odsedaju u hotelima 'Slavija luks', 'Moskva', 'Hajat', 'Interkontinental', 'Bestvestern', 'Rojal' i 'Mažestik'. Mlađi se najrađe smeštaju u hostelu 'Jelica Milovanović' u Krunskoj ulici, kojo radi 24 časa. Razlog je jednostavan - cena smeštaja je od osam do jedanaest evra.
- Kod nas još uvek ne postoje instrumenti kojima može precizno da se izračuna prihod od turista, ali ako uzmemo da jedan prosečan turista koji se zadrži dva-tri dana, ode na ručak, kupi neki suvenir, dolazimo do podatka da se njihova dnevna potrošnja kreće između 40 i 50 evra - kaže za 'Blic' Dejan Veselinov iz Turističkog saveza Beograda.
Turistički radnici odnedavno su krenuli u kampanju 'Vikened u Beogradu ili 72 sata u Beogradu', u cilju povećanja turističkog prometa. Svetski turistički trend, već duže vreme, jesu kratke i prostorno bliže destinacije.
- Dunav je nešto što je aktuelno poslednje dve godine. Od 2001. smo ponovo članovi Dunavske turističke komisije, koja okuplja podunavske zemlje sa ciljem da se ova reka što bolje iskoristi. Prošle godine se iskrcalo 12.000 gostiju koji su došli brodovima. U pitanju su veoma luksuzni brodovi kapaciteta 250 putnika, a koji poseduju bazene, saune, barove, pa čak i terena za golf. Ove godine se očekuje negde oko 200 pristajanja, što je preko 40.000 stranih gostiju - kaže Veselinov.
Ti turisti uglavnom su zainteresovani za obilazak grada. Kupuju suvenire i štampu. U razgledanje grada ide se autobusom. Karta je 150 dinara. Subotom je organizovan odlazak do arheološkog nalazišta u Vinči uz pratnju vodiča.
- Zanimljiva mi je ova mešavina ćirilice i latinice. Očekivala sam da je grad potpuno uništen posle bombardovanja, ali koliko sam videla, posledice su jedva primetne čak je gradski prevoz bolji nego u Budimpešti. Zgrada parlamenta mi se za sada najviše dopada. Jedino što mi se nije dopalo je toalet na železničkoj stanici - kaže Klaudija iz Meksika.
- Veoma mi se dopada stari deo grada, kao i splavovi. Jeftino je, a posebno mi se dopada kafe-kultura. Bila sam u bioskopu i bilo je veoma smešno jer su isekli deset minuta filma i to kad je bilo najuzbudljivije. Veoma mi se dopadaju pastelne boje u starom gradu. Ovde sam tri dana, a posle toga idem u Budimpeštu, ali volela bih da za koju godinu dođem ponovo i vidim kako se grad menja - rekla je Sofi Holdstok iz Engleske.
Liša Brejtvajt iz Oksvorda kaže da je bila u šopingu i da je kupila cipele za duplo nižu cenu od one koju bi platila kod kuće. Mnogo je jeftinije nego u okolnim zemljama. Ljudi su veoma gostoljubivi.
- Veoma sam se iznenadila koliko puno ljudi dobro govori engleski. Bilo bi odlično da postoji još neki hostel - rekla je Liša, koja tvrdi da će najkasnije za pola godine Beograd preplaviti studenti iz raznih delova sveta.
- Ima puno kafića i ljudi izgledaju veoma opušteno. Knez Mihajlova i Kalemegdanski park su prelepi. Lepo je i na reci, ali mislim da ona treba da se bolje uredi i očisti kako bi bilo još lepše. Bile smo i na brodu, ali nismo mnogo naučile o istoriji grada jer vodič nije mnogo pričao. Hrana je ovde jeftina, a pored toga i jako ukusna, naročito roštilj, pljeskavice. Obožavam i vaše sladolede, mislim da je za mene bolje da se ne zadržim dugo ovde - dodaje uz osmeh Kejti Griv iz Australije.
Stranci se žale da im nedostaje što više informacija o Beogradu. Informativni centri se nalaze na pet lokacija - na aerodromu, savskom pristaništu i u najužem centru grada. Radno vreme im je od 9 do 20 sati, subotom od 9 do 15-16. Postoji i jedan info-skrin ispred Hotela 'Kasino' i na tom mestu gosti grada mogu dobiti sve informacije i posle zatvaranja info-centara.
- Ovo je veliki grad i ima šta da se vidi. Bio sam i u otvorenom marketu na Novom Beogradu i tamo sam našao puno jeftinih stvari. Jako je dobro što su ukinute vize. Veliki problem je što su na ulicama uglavnom ćirilični natpisi, ali ljudi su jako ljubazni i hoće da pomognu. Kada sam stigao u Beograd, jedan student me je doveo od železničke stanice do hostela u kojem sam odseo i to je ta ljubaznost o kojoj govorim. Utisak mi je mnogo pozitivniji nego što sam očekivao, ovo je jedan miran i prijateljski grad - kaže Ansi Nieminen iz Finske.
U Beogradu je sve drugačije nego u ostatku Evrope, slažu se turisti. To je razlog zbog čega će, kako veruju, sve veći broj mladih ljudi da dođe u Beograd, da vidi nešto novo i drugačije.
- Dosta sam putovao po Aziji. Mislim da je ovaj grad jedna zanimljiva spona između tog kontinenta i Evrope - rekao je Erik Martini iz Pariza obećavajući da će svoje impresije ispričati svim svojim poznanicima kojima će preporučiti da obavezno posete Beograd. N. B. J. Dan u Beogradu 50 evra
Stranci se u Beogradu najčešće hrane u Skadarliji. Glavno jelo je roštilj. Uglavnom iz Beograda nose suvenire ili odeću iz butika. Još nema precizne računice kolika je dnevna potrošnja. Prema nekim procenama, mlađi turisti potroše za dan najviše 50 evra, dok stariji u Beogradu ostavljaju i po nekoliko stotina evra. Beograd se pamti po konacima
Beograd dugo nije imao prepoznatljiv suvenir. Turistički znalci su to zamerali jer suvenir predstavlja medijatora između grada i gosta, nešto što će ga podsećati na mesto u kojem je bio i zbog čega će poželeti da ponovo dođe. Prošle godine izabrana su nova rešenja za beogradske suvenire na kojima se Manakova kuća, Konak kneginje Ljubice, Milošev konak, Vukov i Dositejev muzej, Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda. Cena suvenira je 655 dinara. Najprodavaniji suvenir je Konak kneginje Ljubice. Pored njih, postoje i neolitske figurine, čija je cena od 205 do 515 dinara. Šolja 'Dobro došli u Beograd' prodaje se po ceni od 288, a majica za 355 dinara.
