Izvor: Blic, 24.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci u Beogradu
Stranci u Beogradu
Za Belgijanca Rezu Guilaumea (21), Finca Marka Hasinena (28) i Italijana Veruera Travagilijatija (29) Beograd je grad zaprepašćujućeg 'stajliša', uprkos uništenoj ekonomiji. Oni su impresionirani pešačkom štraftom u Knez Mihailovoj, preplavljenoj dugonogim, prelepim ženama, uvek prepunim kafićima, u kojima većina gostiju, doduše, ima para za samo jedno ili dva pića, i uvek raspravlja na istu temu - politika.
'Ne vidimo tragove rata, osim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što se na štandovima u centru grada prodaju razglednice tipa ‘Srbija baj najt’, s motivima iz vremena bombardovanja', kažu oni.
Suzan Jovanović, rođena Nujorčanka, udata za Beograđanina, ostala je frapirana susretom sa srpskom prestonicom o kojoj je samo znala da je najopasniji grad Evrope. Očekivala je, kaže, potpuno rasulo, uniformisane ljude na svakom koraku, grad opkoljen bodljikavom žicom, stalne policijske patrole i racije. 'Ali, potpuno sam imresionirana', kaže, ne verujući sopstvenim očima, hodajući izabranim delovima grada u strogom centru ili novobeogradskim bulevarima. Ipak, šmek starog grada je osvajao. 'Odakle ovim ljudima pare da se ovako lepo obuku?', pita, a onda dobija odgovor, kasnije, pri susretu sa uličnim trgovcima koji izlažu jeftine, pamučne majice na tezgama od kartona.'Moji roditelji ne spavaju i tako će biti sve dok se ne vratim kući. Bili su zgroženi kada sam rekla da idem u Srbiju, sve što su znali je da se tu vodio rat', kaže Suzan, kupujući prvoklasne italijanske cipele u jednom od brojnih butika u Knez Mihailovoj. Jedino na šta se žali je đubre na svakom koraku.
Belgijanca Rezu osvaja Knez Mihailova, on traži tragove bombardovanja, sankcija, ekonomskog sunovrata, a kaže: 'Ova ulica je - Evropa. Ona miriše kao Evropa, sa prodavnicama ‘Versaće’, ‘Beneton’, ‘Najk’, prepuna je ljudi u bilo koje doba dana'. Primećuje on i da neki od tih ljudi hodaju kao zombiji u sivoj sumornoj odeći teškog vonja. Ali, pa, svi se tu susreću. I devojke obučene i našminkane poput manekenki iz poslednjeg izdanja 'Voga', prefinjene dame i elegantno obučeni biznismeni. 'Mislio sam da će efekti rata biti žešći', kratko kaže.
Sve u svemu, gotovo da nemate slobodnu sobu u beogradskim hotelima. Ako stranac skokne do 'Moskve', kao i poslednju 21 godinu, na recepciji će ga dočekati Milan Lazić. On je svedok da je ovaj hotel uvek imao svoj život, čak i u najgadnijim vremenima rata. 'Tada su, doduše, kod nas odsedali ratni reporteri i agenti tajnih službi'. 'Moskva' danas ima dva puta više stranih no domaćih gostiju, uglavnom biznismena druge klase. Oni iz prve klase odsedaju u 'Interkontinentalu' i 'Hajatu', koji su prepuni.Dvadesetogodišnja Australijanka Katarina Eliot, student prava iz Sidneja, rešila je da baš u Beogradu provede malo slobodnih dana. Očekivala je približno istu sliku kao i većina ostalih stranaca, ali su je Beograd i Beograđani oborili svojim duhom i neposrednošću.
Na ćošku, odmah prema 'Siti pasažu', Italijan Veuera posmatra luksuzan i papreno skup tržni centar prefinjenih salona, nabijenih kafića jedan do drugog. On percipira nabildovane, kockaste tipove u skupim modelima koji merkaju devojke i komentarišu. A onda njegov pogled skenira devojke skockane u providnoj, uskoj odeći, sa potpeticama od desetak centimetara. Veuera je zanet licima bez tragova egzistencijalnih problema, ne znajući da su one tu da odaberu, ili još bolje, da budu odabrane od vlasnika saobraćajnih dozvola što skupocenijih automobila.
Još ošamućenog od lepote, Veueru samo prolaz niže zapahne težak smrad amonijaka. Noć je i on počinje da škilji zalazeći u tminu ulice. Strahuje da ne uleti među hordu izgladnelih pasa lutalica ili da ne stane na glavu jednog od hiljade beogradskih prosjaka sklupčanog u sopstvenom izmetu ili da ne naleti pravo u nedra lokalne bande. A onda izlazi iz tmine bez okršaja, ka Brankovom mostu i poverava se da je očaran ovim megalopolisom i samo pretpostavlja da on negde u svojoj utrobi, skrivenoj od pogleda stranaca, dostojanstveno vari preživljenu tragediju. Tanja Nikolić-Đaković
