Izvor: Blic, 02.Nov.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strahuju da decu puste u park
Zemun polje, velika žuto-bela zgrada, broj 11, stan Stanković. „Uđite, kafa je već spremna", kaže Suzana, mlada Romkinja, koja sa svojim mužem i petoro maloletne dece već dve godine živi u socijalnom stanu.
U prostranoj dnevnoj sobi, u kojoj se nalaze jedan sto i dva kauča, igraju se šestogodišnje bliznakinje Petra i Živana. One su najmlađi članovi porodice Stanković, dok su Boris (13), Nataša (12) i Igor (10), već dovoljno odrasli, kaže Suzana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pa sad sa tatom Đorđem na buvljaku kupuju štipaljke i gaće, koje će kasnije preprodati.
- Od toga mi živimo. Đorđe nekad sakuplja karton, ali u stvari želi da radi fizičke poslove. Ja mu onda kažem „vidi kako si sitan, niži od mene za pola glave, ko će tebe za fizičke poslove" – priča kroz osmeh Suzana. Njena želja je da radi kao kućna spremačica i zbog toga završava večernju školu „Branko Pešić". Ali, kako kaže, Rome ionako niko neće da zaposli.
- Pre mesec dana je trebalo da pospremam stan neke gospođe, ali kad je čula da sam Romkinja, poručila je da „ne želi Cigane u svojoj kući". Kako onda da platim 12 hiljada za ovaj stan, kad će i socijalno da nam ukine pomoć od osam hiljada. Kažu, ti i muž ste radno sposobni, pa nađite neki posao. Mi hoćemo, ali nas niko neće– žali se Suzana.
Sada je najviše plaši zima, jer Boris nema jaknu. Ali, kaže, izdržljiv je on, pa je tako i prošlu zimu pregurao. Najlakše je za malu Petru i Živanu, jer deca u vrtiću ni ne gledaju garderobu, a vaspitačica ih uvek pohvali kako su čiste.
- Prvi put kada sam ih dovodila u vrtić izvinila sam se vaspitačici što će često dolaziti u istoj garderobi, ali i ona kad god može, pokloni im nešto od stvari – priča Suzana.
Prema njenim rečima, od Centra za socijalni rad i Crvenog krsta ne mogu da očekuju nikakvu pomoć, jer uvek sledi isti odgovor – zaposlite se, pa će vam onda deca biti i obučena i sita. Službenica Centra za socijalni rad, koja ih povremeno obilazi, je poslednji put prokomentarisala da „žive bolje od nje" i da „čak imaju i lepši kauč", navodi Suzana. Ali, kako kaže, taj „lepši kauč" je njihov ponos, jer je krvavo i pošteno zarađen.
- Kada smo dobili ovaj stan, prvih godinu dana smo spavali na podu. Poređamo ćebiće, zbijemo se, i bude nam toplo. Onda je muž nešto radio na građevinu, a šef nije imao da ga isplati, pa mu je dao dva zelena kauča.
Najveći problem, međutim, nije to što socijalne službe neće da slušaju o njihovim problemima, već što nema ko da ih zaštiti od suseda koji ne žele Rome u svom naselju, priča Suzana. Od kada su se doselili, kaže, gađaju ih kamenjem na putu do prodavnice ili ih preko interfona zgrade psuju i vređaju. Zbog takve netrpeljivosti, romska deca se u obližnjem parku igraju najduže do pet popodne, mada je i tada, kaže Suzana, zbog straha kao na iglama, pa bi najviše volela da joj deca iz kuće uopšte ni ne izlaze.
- Mog Borisa su prošle godine presreli ispred ulaza i pretukli. Bili smo srećni što je uopšte ostao živ.
Ipak, ima i divnih suseda, priča ova mlada Romkinja, i to su njihovi redovni gosti kada, kao pravi pravoslavci, slave Đurđevdan.
- Prošle godine je komšijka za slavu donela tortu, a komšija koji drži obližnju prodavnicu, dao nam je jagnje. Čak su došle i naše bivše komšije, radnici iz Termoelektrane „B" u Obrenovcu, gde smo, pre nego što smo došli u ovaj stan, živeli u jednoj sobici. I oni su nam doneli skoro pet hiljada dinara – s oduševljenjem se priseća Suzana.
Tako će, kaže, slaviti i naredne tri godine, koliko još imaju prava da ostanu u socijalnom stanu. O daljoj budućnosti ne razmišljaju, jer im je, priča Suzana, bitno samo da sutra ima šta da se jede. I onda su, kaže, srećni, jer „takav je život nas, Cigana".
Prednost dati ljudima bez krova nad glavom
Na konferenciji održanoj u Medija centru povodom nedavno usvojenog Zakona o socijalnom stanovanju, Svetlana Ristić iz Ministarstva životne sredine istakla je da taj zakon treba da podrži sva domaćinstva koja nisu u mogućnosti da na tržištu reše svoje stambeno pitanje. Prednost pri dobijanju socijalnog stana, prema članu 10 ovog zakona, imaće ljudi bez krova nad glavom, a tek onda će se uzeti u obzir i drugi kriterijumi - visina primanja, zdravstveno stanje, invalidnost, broj članova domaćinstva i imovinsko stanje.
