Izvor: Politika, 14.Maj.2014, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od dalekovoda ostao nad Vinčom
- Meštani gročanskih naselja, posle petodnevne blokade gradske deponije, pozivaju državu da angažuje nezavisne stručnjake koji će proceniti da li je po zdravlje opasno zračenje visokonaponske mreže koja treba da prođe iznad njihovih kuća.- Eksperti uveravaju da će nejonizujuće zračenje na tom potesu biti zanemarljivo i da su primenjeni dva i po puta viši bezbednosni standardi od onih koje preporučuje Evropska unija
Intervencijom policije okončana je petodnevna blokada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gradske deponije u Vinči, ali žitelji ovog sela i susednog naselja Radmilovac najavljuju nastavak protesta. Smatraju da njihov strah od zračenja dalekovoda iz EMS-ovog projekta „Beograd 20”, koji bi trebalo da budu postavljeni iznad njihovih domova, ima realno utemeljenje. Glavni argument su im preporuke koje je u vezi sa ovom oblašću dao CERN (Evropski projekat za nuklearna istraživanja), najveći centar za istraživanje elementarnih čestica.
– Ne bismo preduzeli blokadu ulaza u gradsku deponiju na osnovu paušalnih procena. Posebno smo zabrinuti što se dvorište škole „Nikola Tesla”, koju pohađa 2.300 osnovaca, nalazi nedaleko od linije gde bi trebalo da budu postavljeni vodovi – ističe Dejan Milovanović, jedan od učesnika protesta iz Radmilovca.
On tvrdi da se u poslednjih nekoliko dana, otkada je deponija bila blokirana a problem dospeo u javnost, okupljenima obratilo više stručnjaka i da je protest nastavljen posle konsultacija sa njima.
– Pozivamo predstavnike države zadužene za ovaj projekat da se rizik od štetnog polja koje emituju dalekovodi proceni u saradnji sa nezavisnim institucijama i ekspertima, a ne samo onim ustanovama pod kontrolom republike – apeluje Milovanović.
Predstavnici „Elektromreže Srbije” tvrde da su primenjeni najviši standardi bezbednosti, a da će kablovi dalekovoda biti čak 10 metara viši nego što nalaže regulativa EU. Takođe naglašavaju da nema nikakve opasnosti po zdravlje žitelja kuća ispod stubova, kao ni đaka i dece u obližnja dva vrtića.
Aleksandar Pavlović, rukovodilac ovlašćene laboratorije za ispitivanje nejonizujućeg zračenja Instituta „Nikola Tesla”, kaže da je proučio studiju o uticaju zračenja dalekovoda na životnu sredinu, koju je prema nalogu EMS-a uradio „Elektroistok projektni biro”, koji je i projektovao vodove.
– Ivica školskog dvorišta je na oko 50 metara od dalekovoda, a škola i učionice su još udaljenije. Uz ostale parametre, poput napona i vazdušnih struja, vrednosti zračenja su zanemarljive. Za školu i vrtiće mogu sa stoprocentnom sigurnošću da tvrdim da su bezbedni. Što se tiče kuća, svaka zahteva posebnu analizu, koju nismo radili – istakao je Pavlović.
Ovu oblast reguliše Zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja i još šest pravilnika, a naša regulativa dva i po puta je oštrija nego što nalažu preporuke Evropske unije.
– Strah od nejonizujućeg zračenja postoji i u državama EU, ali se u najvećem broju slučajeva radi o neosnovanoj zabrinutosti – navodi Pavlović.
I dr Srđan Borjanović iz Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović”, kaže da ne postoje dokazi o štetnom dejstvu nejonizujućeg zračenja na zdravlje ljudi.
– Istina je da postoje naučni radovi koji upozoravaju na opasnost od malignih bolesti kod ljudi koji žive u blizini visokonaponskih dalekovoda. Ali, istraživanja nisu potvrdila uzročno-posledičnu vezu između nejonizujućeg zračenja i obolevanja od karcinoma – kaže dr Borjanović.
--------------------------------------------------------------------------------
Nelegalne kuće zakon ne štiti od zračenja
Aleksandar Pavlović ističe da se podzakonski akti koji se tiču zaštite stanovništva od nejonizujućeg zračenja ne odnose na vlasnike koji su kuće sagradili na trasi koja je predviđena za izgradnju dalekovoda.
Na potesu Ritopek – Leštani – Vinča na trasi dalekovoda ima 42 nelegalno izgrađene kuće, kaže Biljana Guberinić, načelnica odeljenja za urbanizam opštine Grocka. Ali, osim njih, postoji i sedam objekata čiji vlasnici imaju građevinske dozvole, koje za tu lokaciju praktično nisu mogli da dobiju od kada je 1986. zemljište namenjeno za stubove dalekovoda.
– To je bio previd, jer pre desetak godina kada su izdate dozvole nisu postojali digitalizovani planovi. Ne znam da li su se vlasnici žalili. Moj posao nije da procenjujem hoće li biti obeštećeni – istakla je Guberinićeva.
--------------------------------------------------------------------------------
Trafo u Mirijevu za stabilni strujni tok
Trafo stanica od 400 kilovolta, kakva će biti „Beograd 20” u Mirijevu, u prestonici postoji samo u Leštanima, dok ih u Srbiji ima 17. Reč je o trafo stanicama najjače snage u Evropi, ne računajući Rusiju.
Trafo „Beograd 20” deo je Transbalkanskog koridora za prenos električne energije koji je elektroenergetski pandan gasovodu „Južni tok”. Kada za 18 meseci proradi, obezbediće dugoročnu elektroenergetsku sigurnost republike i glavnog grada, zbog čega se i tretira kao projekat od najvećeg javnog značaja.
B. V. – D. J. S.
objavljeno: 14.05.2014.
