Izvor: Politika, 09.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statut Beograda – spas za Barajevo
Branka Savić, jedina žena na čelu prigradskih opština, uverena da će ovaj deo Beogradskog atara za četiri godine „procvetati”. – Džaba nadležnosti, ako nema para
Asfaltirani putevi, voda i gasifikacija, besprekorna saobraćajna veza do Terazija, niz novootvorenih srednjih i malih preduzeća, moderna poljoprivreda, visoko razvijeni etnoturizam... Ovako svoje Barajevo za četiri godine, na isteku mandata, vidi predsednica Branka Savić, jedina žena na čelu takozvanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prigradskih opština, koje će posle usvajanja novog Statuta grada Beograda dobiti novi status.
Branka Savić je jedna od šest pripadnica nežnijeg pola koje predsedavaju opštinama u Srbiji. Barajevci kažu da ona i nije neki tipičan predsednik opštine koji glumi vlast. Zvanično samo ponedeljkom, a neformalno i ostalim radnim danima kroz njenu kancelariju prođu desetine sugrađana sa malim ili velikim problemima. Ona nije predsednica Savić, ona je njihova Branka.
Tema broj jedan u poslednje vreme i na gradskom i na opštinskom nivou svakako je Nacrt statuta grada Beograda koji bi uskoro trebalo da bude usvojen. Branka Savić iskreno smatra da je to spas za Barajevo.
– Naša opština je već uveliko u sistemu gradskog „Vodovoda”, „Infostana”, a bilo je razgovora i sa „Čistoćom” da preuzmu ovde održavanje... Mi odavno priželjkujemo status gradske opštine. Poslednjih godina Beograd nas je pomagao kroz neke projekte i mi smo uz naš skromni budžet dobijali još para, međutim, to nije bilo dovoljno – kaže Savićeva.
Opština još tavori i muči se sa komunalnom infrastrukturom čija su bolna rana kanalizacija i vodosnabdevanje.
Nacrt statuta u nekim sredinama primljen je s oprečnim mišljenjem. Usledile su primedbe da on može da bude uvod u nekakvu centralizaciju vlasti, gubljenje opštinskih nadležnosti koje će se svesti na nivo mesnih zajednica...
– Nadležnost bez para je besmislena, poput generala bez vojske – jasna je Branka Savić. – Kako bi bilo moguće razumeti da jedna prigradska opština dobije prava i obaveze kao neka od gradskih, a da mi pri tom kažemo: „Dajte nam pare i ostavite nam sve nadležnosti”? Predviđeni statut ne stavlja nas u podređen položaj već nas izjednačava sa gradskim razvijenim opštinama. Čini mi se da se priča samo o onome što nam se uzima, ali ne i o tome da ćemo neke nadležnosti i dobiti. To su prevoz, škole, vrtići, a naša komunalna preduzeća staraće se o seoskim i nekategorisanim putevima, daje nam se u nadležnost deo kulture i sporta.
Barajevo će svakako predložiti svoje projekte koji bi bili privlačni za buduće investitore. Naša sagovornica ističe da će obilaznica oko Beograda, koja se gotovo naslanja na severni deo Barajeva, omogućiti bolju putnu komunikaciju i samim tim veću zainteresovanost za slobodno građevinsko zemljište, za prirodne resurse poput Lipovičke šume, jezero „Duboki potok” koje mnogi već zovu „barajevskim morem”, izuzetna lovišta, kulturne spomenike...
– Sve to ukazuje na moguć razvoj turizma. Jedna smo od ekološki najčistijih opština. Loše je što nemamo industriju, ali bolja strana toga je ekološka čistoća. Želimo da napravimo jednu mlekaru, i već vodimo razgovore sa našom zemljoradničkom zadrugom i sa Ministarstvom poljoprivrede. Potrebno je preusmeriti naše poljoprivrednike kako bi u ovom delu pitome Šumadije bili iskorišćeni potencijali.
U Barajevu su na vlasti Demokratska stranka, kojoj još od 1991. pripada i sadašnja predsednica opštine, zatim Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i Socijalistička partija Srbije. Da li je to „prirodna” koalicija?
– Mi smo ovakvu koaliciju imali i ranije, s tim što je sada prišao i SPS. To je nešto što je funkcionisalo bez nekih većih trzavica. Zašto bismo menjali? Malo smo pričekali da se smire strasti posle izbora, nismo se odmah konstituisali, sačekali smo skoro do isteka zakonskog roka. DSS i Nova Srbija trpeli su pritiske od svojih gradskih odbora, imali su zabranu da formiraju vlast sa DS-om i bilo im je naloženo da uđu u koaliciju sa radikalima – otkriva sagovornica „Politike”.
S. Dragaš - M. Janković
----------------------------------------------------
Čudna ponuda radikala
Branka Savić otkriva zašto SRS nije mogla da „prođe”:
– Barajevo kao siromašna opština nije smelo da dozvoli sebi luksuz da ima vlast suprotnu od one u Beogradu i Republici, jer od njih u velikoj meri zavisimo. Drugo, radikali ovde imaju jako lošu organizaciju. Za prethodne izbore to je bila jedna garnitura, sada je sasvim druga. Oni su za neke funkcije u opštini planirali ljude koji uopšte nisu iz Barajeva, već iz Surčina, Zemuna, Grocke... Njihova ponuda bila je da uzmu 80 odsto vlasti i dve trećine ključnih funkcija. Kandidat za predsednika opštine bio im je student stomatologije, mladić bez radnog iskustva.
[objavljeno: 09/10/2008]
