Izvor: Politika, 25.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Starost donosi i osećaj ugroženosti
Oko 43 odsto pacijenata pati od depresije. – Demencija veliki problem. – Statistika pokazuje da problem sa demencijom ima oko 20 odsto osamdesetogodišnjaka
U prestonici živi između 250.000 i 300.000 ljudi starijih od 65 godina, a mnogi od njih svakodnevno imaju pomoć medicinara Gradskog zavoda za gerontologiju i kućno lečenje. Osim pregleda kod lekara različitih specijalnosti i jedinstvene stomatološke službe koja popravlja zube u kućama penzionera, u ovoj ustanovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postoji i specijalna služba psihogerijatrije, čiji psihijatri pomažu starima da prevaziđu psihičke probleme. Ovim medicinarima nije lako da se izbore sa onim bolesnicima koji često nisu svesni svojih postupaka. Dešavalo se da dođu u stan pacijentkinje i zateknu je kako drži pištolj pored kreveta. Ili, da posete bolesnicu koja se zapalila pre njihovog dolaska. Imali su i slučaj kada je trebalo da pomognu ženi koja je punila tegle fekalijama i bacala ih sa prozora na prolaznike.
Dr Milan Crnobarić, direktor Zavoda, kaže da starost često nosi sa sobom i probleme sa psihom, poput demencije, odnosno hroničnog oboljenja mozga, i da njihovi psihogerijatri imaju važnu ulogu u prevazilaženju njihovih tegoba.
– Starost nosi sa sobom i nov način vrednovanja sveta oko sebe i stalni osećaj ugroženosti. Ima i slučajeva zlostavljanja starih ljudi, ali je to teško dokazati. Zbog svih toh problema, naša tri psihijatra su uvek na raspolaganju – istakao je Crnobarić.
Veliki broj pacijenata ove ustanove pati od depresije, čak 43 odsto, i to većinom žene, jer, kako objašnjavaju psihijatri, kod njih posle menopauze dolazi odjednom do pada funkcionalnosti.
Dr Aleksandra Pantić, psihijatar na Odeljenju za prevenciju i unapređenje mentalnog zdravlja u ovoj kući, ističe da stari teško podnose situaciju da ne mogu da brinu o sebi, ili da više ne rade. Istraživanja pokazuju da je procenat obolevanja od psihičkih poremećaja pacijenata Zavoda veći u odnosu na stare ljude koji nisu bolesnici ove kuće. Teški psihijatrijski poremećaji javljaju se kod 30 i 70 odsto starih, što se smatra ogromnim brojem.
– Tu je i takozvana lijazom psihijatrija koja podrazumeva pružanje pomoći i pacijentima koji boluju od oboljenja srca ili recimo bubrega, i koji zbog toga već uzimaju neku terapiju, pa moramo na osnovu toga da procenimo koje lekove možemo da im propišemo – naglasila je dr Pantić.
U ustanovi postoje i preventivni programi u ovoj oblasti, a svi koji dolaze na preglede moraju da urade i testove za rano otkrivanje psihičkih poremećaja. Nedavno su organizovali i program podrške za pomoć starima, koji su se okupljali i uz pomoć psihijatara razmenjivali iskustva.
– Možemo da pregledamo pet pacijenata dnevno na terenu. Ovo što mi radimo, poklapa se i sa svetskim preporukama vezanim za ovu oblast – smatra dr Mirjana Jovanović, psihijatar.
Poseban problem su oboleli od demencije, koji mogu dugo da žive i da budu veliko opterećenje za okolinu, a statistika pokazuje da problem sa njom ima oko 20 odsto osamdesetogodišnjaka. Najvažniji znaci ove bolesti su gubitak sposobnosti pamćenja, posebno novijih događaja, kao i sposobnosti za rad, a tu su i gubitak moći govora i gutanja. Dr Jovanović kaže da jedna dementna osoba može da uvede u bolest još troje ljudi, pa da se dešava i da se ljudi razvode, jer ne mogu toliko opterećenje da podnesu.
– Teško je razlučiti demenciju od depresije. Barem 50 odsto pacijenata koje pregledam jeste dementno. Bolest je kod njih dovela i do poremećaja svesti, kod nekih do mentalne konfuzije, ili čak halucinacija. Često moramo da razgovaramo sa porodicom pacijenata da bismo proverili da li je tačno ono što on govori – dodaje dr Pantić.
Osim terapije koju daju, gerontopsihijatri kažu da je dementnoj osobi potrebna ljubav i pažnja, da se ona mora prihvatiti onakvom kakva jeste i voleti je i onda kada ne postupa po dogovoru ili željama. Ali i da uvek treba obraćati pažnju na stare u svojoj porodici, jer se često dešava da stari muškarci posegnu za alkoholom, žene za tabletama za smirenje, a da sve to kasnije vodi u teške psihičke probleme.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 25/10/2008]
