Izvor: Politika, 13.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari zanati u Beogradskoj tvrđavi
U unutrašnjoj Stambol kapije od sutra će majstori pokazivati građanima veštine u obradi drveta, gline, kamena, stakla… Obnova kule Nebojša počeće na proleće
Radionica starih zanata, galerija i suvenirnica u obnovljenim prostorima unutrašnje Stambol kapije u Beogradskoj tvrđavi sutra će otvoriti vrata posetiocima. Osim izložbe unikatnih stolova, stolica i škrinja od drveta, Beograđani će moći da vide kako majstor duboreza delje drveni stub koji drži trem na moravskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kući.
Radionica će ubuduće okupljati majstore gotovo izumrlih starih zanata. Oni će u ovom prostoru građanima pokazivati veštine u obradi drveta, gline, kamena, stakla, a zainteresovanima će uskoro biti dostupni kursevi na kojima će izučavati neke od njih. Cilj JP „Beogradska tvrđava” je da novim sadržajima oplemeni prostore koji su donedavno bili zatvoreni za javnost.
– Dugoročni plan našeg preduzeća je da oživimo stare zanate. Radionica će proizvoditi nekoliko umetničkih predmeta na kojima će u toku godine raditi desetak zanatlija. U stvaralačkom procesu drvodelja će, na primer, napraviti nekoliko stolica, kovač će okovati njihove delove, ukrasiti plemenitim metalom" Takvi predmeti mogli bi da posluže ne samo za izložbe već i za prodaju – objašnjava Vuk Maksimović, pi-ar „Beogradske tvrđave” i jedan od autora izložbe.
Isti prostor dele suvenirnica i informativni centar za turiste. Police će ulepšavati ručno rađeni suveniri tematski vezani za tvrđavu i Beograd, razglednice, mape, vodiči... U galeriji će 2009. godine biti predstavljena dela 13 umetnika izvedena različitim tehnikama na papiru.
Jedan od planova za sledeće leto je i otvaranje dečje etnokućice u Gornjem gradu. U njoj će uz pomoć veštih majstora i pedagoga mališani i deca sa posebnim potrebama učiti stare zanate.
– Ideja je da deca od pet do 12 godina u junu i julu 2009. godine besplatno razvijaju stvaralačke sposobnosti i prave posude, crtaju, vezu, pletu. Projekat realizujemo sa etnosalonom „Zdravo živo” – ističe Maksimović.
Beogradska tvrđava i Kalemegdanski park kao mesto održavanja koncerata klasične, rege, džez muzike, viteških borbi, pozorišnih predstava, izložbi na otvorenom, raznovrsnih sadržaja u okviru manifestacija „Dani Beograda”, „Dani evropske baštine”, „Noć muzeja”, „Belefa” svake godine privuku oko 2.000.000 posetilaca.
Sređivanje kule Nebojša u Donjem gradu počeće na proleće. Zahvaljujući grčkoj donaciji od oko 1,4 miliona evra ona će biti pretvorena u kulturni centar. Unutrašnjost kule zadržaće postojeća četiri nivoa sa stepeništem. Na tri sprata biće izložbena postavka o Prvom srpskom ustanku i Beogradu pod turskom vlašću. Jedan nivo rezervisan je za sećanje na Rigu od Fere, grčkog rodoljuba koji je u kuli pogubljen 1798. godine. Izložbene postavke menjaće se, a kopije eksponata biće pažljivo birane kako bi dočarali i približili viševekovni suživot dva naroda.
Naredne dve godine, kažu u preduzeću „Beogradska tvrđava”, obeležiće popravka objekata u kompleksu i njihovo prilagođavanje modernim, komercijalnim sadržajima. Dosadašnji radovi bili su usmereni na sređivanje bedema, pre svega Gornjeg grada i sprečavanje rušenja kompleksa koji se prostire na 30 hektara. Poboljšana je komunikacija unutar tvrđave popravkom mostova kod Kralj kapije, Karađorđeve, Sahat, Zindan i Dizdareve kapije. Obnovljen je Carigradski drum, Veliko savsko stepenište, uređene pešačke staze u Donjem gradu i iznad Kazamata. Izgrađene su vratnice na svim kapijama Gornjeg grada, rekonstruisana je česma Mehmed paše Sokolovića" Za javnost su sada otvoreni samo Sahat kula, Vojni muzej i galerija Prirodnjačkog muzeja.
Daliborka Mučibabić
-----------------------------------------------
Svedok uspona i propasti
Život na grebenu iznad ušća Save u Dunav traje duže od dva milenijuma. U tom periodu tvrđava je bila poprište brojnih sukoba, svedok uspona i propasti naroda i civilizacija. Kroz istoriju mnogo puta je rušena i ponovo podizana. Između dva svetska rata počela su prva arheološka istraživanja i traju do danas, a 1946. godine Beogradska tvrđava i gradsko polje zaštićeni su kao spomenici kulture od izuzetnog značaja.
[objavljeno: 14/12/2008]
