Izvor: Politika, 02.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari u vrtlogu nasilja
Radi dobrog zbrinjavanja najstarijih potrebna bolja saradnja sudstva, policije, doktora i socijalnih radnika
Nasilje i zlostavljanje najstarijih članova porodice, koji su manje sposobni da se brane, oduvek postoji, ali o ovom problemu se i dan-danas prećutkuje. Od šezdesetih godina prošlog veka počelo je da se priča o zlostavljanju dece, krajem sedamdesetih o zlostavljanju starih, ali u nekim sredinama ovaj problem predstavlja porodičnu stvar i ne izlazi van okvira kuće.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Rezultati istraživanja u praksi, koje su sproveli Gradski zavod za gerontologiju i Gerontološko društvo Srbije u saradnji sa volonterima Crvenog krsta, pokazuju da je oko četiri odsto od ukupnog broja starih ljudi zlostavljano, ali i da je ovaj broj daleko veći.
Prema rečima Aleksandre Milićević-Kalašić, specijaliste neuropsihijatrije iz Gradskog zavoda za gerontologiju, najčešće žrtve su žene starije od 75 godina koje imaju neki mentalni ili fizički nedostatak.
– Počinitelji su uglavnom osobe u koje stare osobe imaju poverenja, članovi porodice, sinovi češće od kćerki, ali i prijatelji, medicinske sestre, snabdevači, lekari, kućepazitelji" Izgled pacijenta, ponovljeni dolasci Hitne pomoći zbog istih dijagnoza, propuštene kontrole, sumnjiv fizički nalaz i neubedljiva objašnjenja povreda su najbolji dokaz zlostavljanja. Ovome treba dodati nizak nivo higijene, pothranjenosti i dehidrataciju – objašnjava Milićević-Kalašić i dodaje da se kao najučestalija forma zlostavljanja pokazala verbalna agresivnost.
Psihičko nasilje nad starima je najzastupljenije i ispoljava se kroz ponižavanje, ismevanje, pretnje, grubost, verbalno napadanje, neprimećivanje, izolaciju i negiranje prava na izbor, mišljenje i privatnost. Nije neuobičajeno ni ekonomsko nasilje. Najčešće, to su krađa novca ili vrednosti, podizanje penzije koju vlasnici ne dobiju, prilikom kupovine robe se ne kaže prava cena, prisiljavanje starih da prenesu novac ili vlasništvo na neku drugu osobu. Fizičko nasilje može varirati od opasnog po život do grubog tretmana prilikom pružanja neophodne nege, kao što je guranje, štipanje, udaranje nogom, vezivanje, prevelike ili premale doze lekova, nedavanje dovoljne količine hrane i tečnosti. Jedan od vidova je i zanemarivanje koje predstavlja nedostatak osnovnih elemenata za ishranu, oblačenje, pokućstvo, nerodovno presvlačenje i kupanje, nepostojanje socijalnog kontakta i informisanja putem televizije, radija, novina, zaključavanje u sobama...
U mreži za zbrinjavanje starih osoba uloga volontera Crvenog krsta je velika, a zajedno sa patronažnom službom u bliskom kontaktu sa najstarijim građanima oni predstavljaju ključni faktor u otkrivanju nasilja.
Da bi podelili tugu i probleme mnogi stari sugrađani iz svih 17 beogradskih opština, a nekad i iz drugih krajeva Srbije, svakog radnog dana zovu Savetu Vukojević iz Tele apel centra za stare „Dobar dan, kako ste?”, koji od 1999. godine radi u okviru Crvenog krsta Beograda.
Sem saveta u vezi sa ostvarivanjem prava iz oblasti socijalne pomoći ova žena pomaže starima da pišu molbe i žalbe, jer mnogi i ne znaju da imaju mogućnost za dobijanje tuđe nege i pomoći.
– Dnevno razgovaram sa 25 do 30 starih Beograđana, a mesečno ih bude oko 600. Neki se javljaju i po tri puta dnevno. Upoznala sam mnogo tužnih sudbina, a na osnovu razgovora sam saznala i za zlostavljanja, mada većina o tome ne sme ili ne želi nešto da kaže. Najčešće ih zlostavljaju članovi najuže porodice, sinovi i kćeri, komšije i poznanici. Trpe psihičko i fizičko maltretiranje, a budući da su mnogi nepokretni ne mogu da odu ni kod lekara. Njima je potrebno mnogo razumevanja i strpljenja, a često mi kažu: „Molim vas, nemojte me zaboraviti” – priča Vukojevićeva, po zanimanju socijalni radnik, koja ukoliko sazna za zlostavljanje to odmah prijavljuje Centru za socijalni rad koji dalje preuzima određene mere.
Problem nasilja nad starima postaje sve aktuelniji samim tim što jedna trećina stanovnika Srbije ima više od 60 godina. Stručnjaci upozoravaju da o ovome treba pričati u javnosti, jer društvo i pojedinci često svesno ili nesvesno potiskuju potrebe starih.
– Zlostavljanje starih osoba je slabo prepoznat javno zdravstveni problem širom sveta. U praksi se pokazalo da kod nas postoji loša saradnja između policije i sudstva. Policija je za saradnju, sudstvo tromo, zdravstveni radnici ne znaju zakonsku obavezu da prijave slučaj i u malim sredinama odbijaju saradnju iz straha, a službe za socijalni rad različito reaguju. Neophodno je unapređivanje međusektorske saradnje formiranjem timova sa jasno definisanim zadacima kao što je to uradio Autonomni ženski centar u zaštiti žena, žrtava nasilja. Trebalo bi izneti i negativne i pozitivne primere u medijima, jer se o onom što je loše piše senzacionalistički, a na primer priče da je unuk osuđen za ubistvo babe ili novčane kazne za zlostavljanje u porodici se nalaze na margini – ističe Milićević-Kalašić.
Glavna prepreka u sprečavanju nasilja su sami zlostavljani, jer štite svoju decu. Naša sagovornica kaže da stari očekuju pomoć od Crvenog krsta i drugih nadležnih institucija, a imovinu čuvaju za decu. Ona upozorava da bi trebalo više pričati o zakonskoj odgovornosti dece u brizi o starima koja je regulisana Porodičnim i krivičnim zakonikom Republike Srbije i insistirati na poštovanju ove zakonske regulative kojom se naslednici obavezuju da brinu o svojim očevima i majkama.
J. Lucić
[objavljeno: 03/08/2008]
