Izvor: Politika, 27.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanodavci u trci za četiri zvezdice
U prestonici trenutno svega 72 kategorisana ležaja. – U sobama bez zasebnog kupatila domaćin je dužan da obezbedi po čašu za vodu za svakog gosta. – Obavezna i pamučna posteljina
Zaseban ulaz, telefon na raspolaganju, minimum devet kvadrata i sopstveno kupatilo sa uvek čistim peškirima neke su od osnovnih karakteristika sobe sa četiri zvezdice koje će morati da obezbede Beograđani koji nameravaju da u vreme „Evrosonga” budu domaćini stranim turistima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Poziv stanodavcima da kategorišu stanove i sobe otvoren je praktično već tri godine, ali je zbog blizine održavanja „Evrosonga” aktivnost nadležnih poslednjih dana intenzivirana. Ne bez razloga, jer su hoteli svih kategorija bukirani još prošle godine, pa se strahuje da ćemo imati problema da smestimo sve najavljene goste.
Svake godine povećava se broj domaćih i stranih turista koji posete glavni grad, a poražavajuće, čak i po priznanju nadležnih, jeste to što su u Beogradu na raspolaganju svega 72 kategorisana ležaja. Cene boravka u privatnom smeštaju nisu limitirane, tržište je slobodno, a cena po ležaju trenutno je od 10 do 20 evra.
Na šta budući stanodavci treba da obrate pažnju kako bi uspeli da osvoje jednu od moguće četiri zvezdice koje garantuju određeni kvalitet? Pre svega, da dobro prouče pravilnik kojim se propisuju minimalni uslovi u pogledu uređenja i opremanja sobe, ili stana koji se iznajmljuju.
Opšte norme samo naizgled nije teško ispuniti. Ako se uputstva prate revnosno, ulaganja su velika, posebno ako domaćin ima nameru da izdaje ceo stan. Uz sva pravila koja važe za davanje u najam sobe sa kupatilom, stanodavac je dužan da kompletno opremi kuhinju i dnevni boravak. Uz šporet i frižider, neophodno je da za goste obezbedi posuđe, od šerpi i svih vrsta tanjira i escajga do čaša i šolja za kafu i čaj. Čak i krpe za pranje i brisanje posuđa. Ipak, investicija se najčešće isplati, jer iskustva pokazuju da su zarade od izdavanja više nego pristojne.
Svaka soba za izdavanje treba da ima krevet čije su propisane dimenzije 190 sa 90 centimetara. Standard za dvokrevetnu sobu dopušta i „francuski” ležaj dimenzija 190 sa 140 centimetara sa odgovarajućim madracem, ćebetom i jastukom za svaki krevet. Uz obavezan noćni ormarić, neophodna je i prostirka ispred kreveta, osim u slučaju da je pod prekriven tepihom, piše u dokumentu neobičnog imena: Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata.
Da bi se gost osećao lagodno, apartman treba da ima sto i jednu stolicu po krevetu, orman sa policama i odeljkom za odlaganje odeće sa najmanje četiri vešalice po osobi, korpu za otpatke i pepeljaru. Obavezna je i stona, ili zidna lampa uz svaki krevet osim u sobama najniže kategorije, a optimalna temperatura u prostorijama u kojima boravi gost je najmanje 18,5 stepeni Celzijusovih.
U sobama bez zasebnog kupatila domaćin je dužan da obezbedi po čašu za vodu za svakog gosta, utičnicu za električne aparate i korpu za otpatke. Svaka soba treba da ima vrata bez staklenih površina, koja se mogu zaključati, dok je preporuka da prozori u sobama imaju zavesu i neproziran zastor, koji štiti od pogleda spolja.
U slučaju dužeg boravka istog gosta, posteljina se menja najmanje svakih sedam dana, a peškiri najmanje svaki treći dan. Čaršavi i jastučnice ne smeju da sadrže sintetiku... Uglavnom, lista obaveza i poslova je duga, što će verovatno mnoge opredeliti da se upuste u izdavanje stanova „na crno”.
Sa druge strane, nadležni tvrde da je postupak kategorizacije jednostavan i brz, a troškovi minimalni, plaća se samo republička administrativna taksa u iznosu od 450 dinara, a komisija u roku od 30 dana izdaje rešenje o kategoriji. Kasnije je jedina obaveza stanodavca da državi uplaćuje boravišnu taksu i održi standard. Niski nameti i navodno jednostavna procedura trebalo bi da stimulišu vlasnike privatnih stanova da legalizuju posao. U slučaju da mera ne uspe, biće, po izjavi Brankice Bajat, načelnice turističke inspekcije, puno posla za resorne inspektore kojih je trenutno u Beogradu svega dvadesetak.
– Proverićemo svaku informaciju koja ukazuje da neko turistima izdaje sobu ili stan „na crno”. Pratićemo oglase i Internet, a kada ustanovimo da neko izdaje stan koji nije kategorisan pravna mera je zabrana obavljanja delatnosti – istakla je Brankica Bajat.
I. Albunović
[objavljeno: 28/02/2008]
