Izvor: Politika, 28.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Stankom gas” prodat zbog građevinskih dugova
Direkcija za građevinsko zemljište uračunala u „Stankomov” dug obaveze za lokacije koje su toj kompaniji dodeljene pre više od 20 godina i na kojima neće biti građeno, tvrdi direktor Živadin Mihailović. – Vraćanje tih lokacija traje već devet godina
Zbog dugova „Stankom holding” je bio prinuđen da proda jednu poslovnu jedinicu, „Stankom gas”. Kupac je beogradski „Domingas”, čiji je osnivač i vlasnik „Adrijatika” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Trsta, iza koje, kako objašnjava Živadin Mihailović, direktor „Stankoma”, stoji slovenački „Petrol”.
– Sastajali smo se sa Izraelcima, Rusima i Turcima pre nego što smo stupili u kontakt sa „Domingasom”, kojem je „Stankom gas” na kraju prodat za devet miliona evra, jedan milion manje od knjigovodstvene vrednosti. Isplata je počela i trebalo bi da bude okončana 31. januara – kaže Mihailović.
Tim novcem „Stankom” će namiriti dug Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju i skinuti blokadu sa računa, navodi Mihailović, koji odbacuje tvrdnje da neplaćene obaveze njegove kompanije dosežu 1,1 milijardu dinara.
– Jedini dugovi direkciji su oni u koje su nas uvalili suinvestitori kojima smo mi bili jemci, „Sumiks” za 100.000.000 dinara, koje smo platili, i „Delta legal” za 600.000.000 dinara. Direkcija je u dug uračunala lokacije za koje smo sklopili ugovor i koje su realizovane, kao i lokacije koje su nam dodeljene još odavno ali ugovori za njih još nisu sklopljeni i na njima bi eventualno tek trebalo da se radi, mada neke nikada neće biti realizovane. Čim gradu vratimo lokacije koje ne možemo da završimo, postaće očigledno da ništa ne dugujemo – rekao je Mihailović.
Otpisivanje lokacija na kojima „Stankom” nema sredstava da završi radove, za koje Mihailović nije mogao da kaže koliko kvadrata zauzimaju, zapravo traje barem devet godina, što možda nije ni čudno s obzirom na to da je njegov poslovni sistem osamdesetih godina prošlog veka dobio ogroman broj parcela. Još manje im je bilo potrebno da pokušaju da preuzmu još lokacija posle 2003. godine, kada je Zakon o planiranju i izgradnji propisao da zemljište na kojem radovi nisu završeni u roku mora biti vraćeno gradu. Kako bi izbegao da „promaši u poslu”, za šta je, kako on kaže, građevinarima „jedino rešenje Brankov most”, Mihailović je pomoć potražio u suinvestitorima. Najčuveniji od njih je Aleksandar Lukić, vlasnik „Delta legala”, koji je u pritvoru zbog sumnje da je utajio porez na dobit od prodaje stanova koje je gradio sa „Stankomom”. Mihailović, kao i kupci, optužuju Lukića i da je stanove prodavao dvostruko.
Za partnerstvo sa Lukićem nije se Mihailović odlučio zbog njegovog ugleda, što nije ni mogao jer direktora „Delta legala” godinama bije loš glas zbog lošeg kvaliteta radova i samo napola sazidanih zgrada, nego zato što mu je, kako tvrdi, došapnuto da Lukić ne mora da čeka na okončanje komplikovane i otegnute procedure da bi dobio dozvole za gradnju. U prevodu, sugerisano je da Lukić zna koga da podmiti i ima dubok džep.
– U to vreme, posle 5. oktobra, „Stankom” su proganjali, nije bilo novca ni za projektovanje i donesen je zakon koji su u javnosti nazivali „Žikinim zakonom”, misleći na lokacije koje su hteli da nam oduzmu. Moji ljudi su se raspitivali ko može najbrže da dođe do papira, neko se setio Lukića i ja sam ga pozvao – seća se Mihailović, koji tvrdi da se ipak ne seća jednog detalja – kome je Lukić pao na pamet kao idealno rešenje za njegove muke.
Lukić je u početku opravdao poverenje pošto je, kaže Mihailović, došao do dozvola za kratko vreme i to bez potpune projektne dokumentacije. Ostala tri suinvestitora sa kojima je sarađivao nisu mu bili, tvrdi on, preporučeni zbog smutnih referenci na osnovu kojih su mu pohvalili Lukića, ali i sa njima su kasnije iskrsli problemi u raspodeli kvadrata. Danas „Stankom”, kako navodi Mihailović, nema više nijedan ugovor sa suinvestitorima, ali se i dalje spori sa kupcima stanova podignutih u tim projektima.
– „Delta legal”, suinvestitor i izvođač radova, odbijao je da nam ispostavi presek obavljenih radova i položi račune o prodatim stanovima, pa sam zaustavio prodaju stanova dok ne raščistimo nedoumice. Ostavili smo „Delta legal” kao suinvestitora samo u jednom bloku koji je bio gotovo završen, dok smo im za ostale blokove rekli da nađu izvođače radova, koje je lakše oterati sa posla nego suinvestitora. Lukić je osnovao neke firme i mi smo ih prihvatili kao izvođače da bismo okončali gradnju. Na žalost, ni posle toga posao nije napredovao pa smo odlučili da raskrstimo sa njima – rekao je Mihailović.
Jedini kupci kojima Mihailović može da pruži nadu jesu oni koji su kupili stanove prenete u vlasništvo „Delta legala”. Ako je neki od tih stanova prodat višestruko, neophodno je uporediti datume ugovora i utvrditi koji je prvi sklopljen. I one koji imaju valjan ugovor mogli bi ipak snaći problemi ako se pokaže tačnom priča da je za jedan od tih blokova, kao i za druge lokacije, „Stankom” otkupljivao pravo korišćenja zemljišta od pojedinačnih korisnika na osnovu zakona koji u to vreme, pre 15 godina, nije primenjivao niko sem opštine Čukarica jer je taj akt smatran prevaziđenim i nepravednim. Mihailović odvraća samo da je to stara i razjašnjena priča, koja ne može progoniti „Stankom”. Ukoliko nije u pravu, u nevolji će se, ako otkriju da se u katastru „Stankom” zbilja ne vodi kao korisnik zemljišta i da od te kompanije nisu mogli ni da ga otkupe, obreti i mnogi kupci širom Čukarice.
V. Vukasović
[objavljeno: 28/01/2009]
