Izvor: Politika, 21.Jul.2009, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanari brinu o izgledu zgrade
Ukoliko je vlasnik nekog spomenika kulture država, grad ili opština, njihova je dužnost da u celosti finansiraju obnovu oronule fasade
Stanari stambenih zgrada i zaštićenih kulturnih dobara su prema Zakonu o održavanju zgrada, ali i po Zakonu o kulturnim dobrima u pravno-formalnom smislu u obavezi da brinu o zdanjima u kojima žive. Žitelji zaštićenih objekata, međutim, ne moraju uvek da izdvajaju novac za uređenje njihovih fasada, već mogu da zakucaju i na vrata raznih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << institucija za pomoć u sufinansiranju.
– Ukoliko je vlasnik nekog spomenika kulture država, grad ili opština, njihova je dužnost da u celosti finansiraju obnovu fasade. Primer gde je vlasnik zdanja država koja je u obavezi da brine o izgledu objekta je stari Generalštab u Kneza Miloša 33 ili Dom narodne skupštine. S druge strane, stanari zadužbine Luke Ćelovića Trebinjca sa Andrićevog venca, čija je obnova fasade u završnoj fazi, morali su najpre da se obrate Rektoratu, jer je ova institucija vlasnik zdanja koja finansira radove – objašnjava Aleksandra Šević, arhitekta konzervator u Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Stanari kao zakupci prostora nisu dužni, objašnjava naša sagovornica, da uređuju zdanja ukoliko ugovorom o zakupu njihov odnos sa vlasnikom zgrade nije određen i u tom smislu.
– Primer finansiranja iz sopstvenih sredstava su korisnici zadužbine Sime Andrejevića Igumanova, poznatije kao Igumanovljeva palata na Terazijama. Oni su uložili u radove na dvorišnoj fasadi, a za uređenje krova i „spoljnog lica” objekta odgovorni su nadležni iz grada – dodaje Ševićeva. Arhitekta gradskog zavoda napominje da ove zakupce zakon obavezuje na to da brinu o objektu u kojem žive. Kad građani nisu u situaciji da finansijski izdrže takav teret, gradske vlasti moraju da pomognu.
U kulturna dobra za čije sređivanje je potrebno izdvojiti izuzetno mnogo novca, prema mišljenju naše sagovornice, treba najpre da uloži gradska uprava, jer niko ne može da očekuje da stanari tih zdanja samostalno sređuju fasadu.
Danas gotovo 15.000 stambenih zgrada čeka na obnovu fasade, među kojima ima izuzetno mnogo zdanja pod zaštitom. Broj objekata koji su „zreli” za preuređenje, dodaje Ševićeva, smanjuje se iz godine u godinu. Program „Popravimo zajedno”, kojim su stanari učestvovali sa 30 odsto sredstava u akciji uređenja fasada, od pre dve godine nije na snazi. Čak se dešavalo da jedna polovina stambene zgrade bude prefarbana, dok ostatak višespratnice ostane oronuo i siv jer stanari nisu imali dovoljno novca za obnovu fasade.
Još 2002. godine, podsećaju nadležni, gradska uprava je napravila spisak od oko 150 zaštićenih objekata koji bi trebalo da budu obnovljeni. „Lica” brojnih zdanja su u međuvremenu totalno osvežena, dok neka od njih, nažalost, ni dan-danas nisu taknuta.
Kada je reč o privatnim stambenim objektima, brigu o spoljašnjim delovima, fasadama i balkonima, vode vlasnici zgrada. Oni za održavanja „lica” svojih domova mogu da angažuju i pojedine firme. U „Gradskom stambenom”, u čijoj nadležnosti ima oko 14.000 objekata, kažu da je to preduzeće po ugovoru dužno da popravlja fasade sklone padu, ali ne i da ih rekonstruiše.
– Naše preduzeće iz budžeta akumuliranog kroz redovnu pretplatu popravlja kritične fasada koje ugrožavaju ljude i imovinu. To podrazumeva obijanje krtih materijala, maltera i cigle, to jest postavljanje zaštitne mreže sa petogodišnjom garancijom. Ove mreže se postavljaju na objekte specifične složenosti i kombinovanih materijala, ali se time problem ne rešava. Stanari na ovaj način samo „kupuju vreme” dok ne obezbede novac za revitalizaciju fasade – objašnjava Boris Mićanović iz „Gradskog stambenog”.
U slučaju da se nekom komad fasade obruši na glavu, odgovornost snosi vlasnik objekta. Povređeni štetu može da naplati ako je životno osiguran, ali mu je za to neophodna dokumentacija od trenutka kada mu je ukazana prva pomoć do kraja lečenja, kao i policijski izveštaj, ako je izvršen uviđaj. Nekada se zahtev za obeštećenje podnosio „Infostanu”, ali danas, kažu u „Dunav osiguranju”, za to ne postoji nadležna institucija što u praksi znači da se lakše povrede poput hematoma, posekotina i modrica ni po kom osnovu ne mogu naplatiti.
M. Brakočević – M. Luković
-----------------------------------------------------------
Beogradska zadruga čeka „novo lice”
Posebno ugrožen spomenik kulture od velikog značaja, prema navodima stručnjaka iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, čija spoljašnost vapi za obnovom je zgrada Beogradske zadruge smeštena iza hotela „Bristol” u Karađorđevoj ulici. Izrada projekta obnove je u završnoj fazi, a stručnjaci zavoda trenutno se bave izradom projekta uređenja krovne konstrukcije i celokupne fasade zadruge.
[objavljeno: 21/07/2009]
