Izvor: Politika, 26.Jul.2009, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stan na dan
Cena, diskrecija i komfor apartmana koji se izdaju na kratak period – prednosti u odnosu na hotel. – Smeštaj „na sat” rentiraju klijenti dubokog džepa i skrivenog identiteta
Tradicionalni hotelski apartmani, koji važe za najstarijeg „igrača” na prestoničkom tržištu turističkog smeštaja, danas se za „parče kolača” bore sa sve popularnijim i jeftinijim hostelima čiji je broj u Beogradu dostigao 57. Ispostavilo se, međutim, da ni hosteli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu valjan odgovor na rastuću tražnju za novim, kvalitetnijim i povoljnijim uslugama. Otuda je, neverovatnom brzinom, za poslednje dve godine u Beogradu „procvetao” nov biznis – izdavanje stanova na dan. Donedavno je, kažu pioniri ovog posla, bilo teško naći mušterije jer se za ponudu nije znalo. Danas nema dovoljno klijenata jer su se stanodavci umnožili. U ovom trenutku, u prestonici se „na dan” izdaje najmanje 300 garsonjera, stanova i kuća.
„Stanovi na dan” mnogo su povoljnija i diskretnija zamena za hotelski smeštaj. Većina apartmana nalazi se u širem centru, a cene rentiranja variraju od 25 do 120 evra, u zavisnosti od veličine, broja ležajeva, nameštaja i lokacije. Uglavnom su opremljeni u hotelskom stilu: peškirima, posteljinom, klima-uređajima i kuhinjama sa osnovnim posuđem. Povoljna ponuda, diskrecija i komfor koje pružajupredstavljaju prednost u odnosu na hotelsku varijantu.
Miroslav Stošić, vlasnik četiri luksuzna apartmana, procvat kratkoročnog rentiranja stanova objašnjava krizom i činjenicom da je reč o „pasivnoj” zaradi.
– Mnogo ljudi ostalo je bez posla, a ima stanove. Za početnu investiciju neophodno je nešto novca kako bi se apartman adaptirao, a kada se počne sa izdavanjem samo je potrebno održavati ga čistim i urednim. Ubrzo je krenula pomama, reklamiranje, preporuke na internet portalima... Svi su poverovali da to donosi brzu zaradu. Čak su i čistačice „nabile” cene verujući da stanodavci mlate pare. Istina je da je u ovom poslu sve teže opstati. Uspeo sam ako dnevnim rentiranjem za 30 dana zaradim kiriju koju bih dobio mesečnim izdavanjem – objašnjava Stošić.
Iluziju o novcu koji sam kaplje opovrgava i činjenica da porastom broja mušterija skaču i troškovi vlasnika. Za legalno poslovanje prvo je potrebno dobiti dozvolu i kategorizaciju, a potom na red dolaze i izdaci za održavanje. Gosti glomaznim koferima neretko obiju ivice nameštaja, predmeti i pokućstvo „dobiju noge”, posteljina se haba, a stoljnjaci ostaju uflekani... Za novog posetioca sve treba vratiti u savršeno stanje.
Zbog sve veće konkurencije, među stanodavcima na dan postepeno se iskristalisala nova „branša” – vlasnici koji prostor izdaju „na sat”. Za njihovu klijentelu najbitniji su diskrecija i komfor, dok je cena sporedna stvar. Luksuzni apartmani „na sat” reklamiraju se isključivo „od usta do usta”. U njihovim odajama postavljene su džakuzi kade, LCD kućni bioskopi, mini-barovi, ogledala na plafonu spavaćih soba, osveživači prostora... Terase su zastakljene, a na prozorima navučene zavese. Goste, koji obično dolaze u paru, na stolu dočekuje osveženje, na jastucima štanglice ručno spravljene belgijske čokolade, a u kupatilima bade-mantili i papuče. Zakup ovakvih stanova u večernjim terminima staje od 50 do 200 evra po satu.
– Naši klijenti insistiraju na diskreciji, higijeni i kvalitetnoj usluzi. Tu smo da im ispunimo i posebne zahteve. Neko poželi da prijatelja ili prijateljicu obraduje cvetnim aranžmanom, neko posebnom „igračkicom” – objašnjava vlasnica apartmana u centru Beograda i priznaje da joj od rente godišnje ostane 14.000 dolara. Ona ne skriva da su joj klijenti dobrostojeći sugrađani, uglavnom poslovni ljudi, među kojima i diplomate, stranci, javne ličnosti...
Svoju ponudu, objašnjava, nastoji da drži na visokom nivou, po cenu da ne širi obim posla. Imperativ je zadržati goste koji dolaze redovno i zakupljuju stalne termine. U početku je, priznaje, bilo teško izgraditi ime, ali se posle godinu i po dana klijentela oformila.
„Logično” razmišljanje neminovno navodi na sumnju da se iza ovakvih poslova kriju i nezakonite radnje. Boro Banjac iz detektivske agencije „Mikra” kaže da stanodavac koji iznajmljuje prostor za prostituciju podleže prekršajnoj odgovornosti, ali je takvu vrstu umešanosti nemoguće dokazati.
– Vlasnik stana uvek može da kaže da su mu u goste došli prijatelji. Država ne može da ima evidenciju o broju stanova koji se iznajmljuju za prostituciju jer se dogovori o zakupu uvek prave usmeno, sa „proverenim” stanodavcem. Preljuba, sa druge strane, nije zakonom zabranjena tako da razloga za strepnju ljubavnici imaju samo od svojih supružnika – ističe Banjac.
Marko Luković
[objavljeno: 27/07/2009]
