Izvor: Politika, 10.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srpska kafana" na velikoj muci
"Srpska kafana", jedan od simbola Beograda, mesto u kome su dane i noći provodili velikani srpskog glumišta poput Zorana Radmilovića i Slobodana Aligrudića, od oktobra 2006. do maja ove godine nalazila se u zakupu Stojana Stojčića, umetnika i arhitekte, i upravo u tom periodu odigrao se "misteriozni nestanak" bakarnih stolica i cipele Slobodana Aligrudića i Zorana Radmilovića. Radmilovićev portret, koji je krasio zidove kafane, takođe je nestao i do današnjeg dana nije pronađen.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />Priča o stolicama i cipelama ipak je razrešena i one će uskoro biti vraćene u kafanu. Prema rečima Marka Ilića, novog menadžera "Srpske kafane", ove skulpture, koje su predstavljale umetničko delo i simbol restorana, nameravao je da ukloni dotadašnji zakupac Stojčić.
– On je stvari posvećene našim glumačkim velikanima najpre sklonio u podrum sa zamrzivačima i stolom za tranžiranje mesa, a nameravao je da ih baci u đubre. Srećom, kuvar koji je poznavao prof. dr Dragana Ranđelovića, vajara koji je izradio bakarne stolice i stope, obavestio ga je o Stojčićevim namerama – kazuje Ilić.
Autor skulptura brže-bolje je došao u kafanu, kako bi svoja umetnička dela odneo na sigurno mesto – u svoju kuću. Ona su još tamo, a menadžer restorana se nada da će se za desetak dana ponovo naći u ovom restoranu.
– Kada bronzane skulpture budu vraćene u "Srpsku kafanu", planiramo da organizujemo proslavu i da na taj način ponovo predstavimo našu kuću u pozitivnom svetlu – kaže Ilić.
Međutim, sudbina portreta Zorana Radmilovića ostaje nerazjašnjena. Niko ne zna gde se on nalazi. Od kada je postavljen za menadžera, Ilić je pokrenuo inicijativu da se svi nestali predmeti vrate restoranu.
– Drago mi je što sam uspeo da spasim lustere koje je Stojčić takođe nameravao da uništi. Uspeo sam da ih "trampim" za muzički stub koji je taj čovek ovde zaboravio – veli Ilić.
Sukob između "Madere" kao vlasnika "Srpske kafane" i Stojana Stojčića još nije razrešen. Naime, bivši zakupac tvrdi da je odatle nezakonito izbačen, tako što su ljudi iz "Madere" 1. maja obili vrata kafane i zamenili bravu, da bi ga na taj način izbacili.
– Sve dok se ovo mesto nalazi pod kontrolom "Madere" ono neće biti gradski brend već će nastaviti da propada. Za vreme komunizma "Srpska kafana" je mogla da bude simbol Beograda, ali to vreme je prošlo i konobari iz tog perioda koji još tamo rade samo su srozali nivo objekta – tvrdi Stojčić.
On kaže da je protiv "Madere" pokrenuo spor i izražava nadu da će ponovo upravljati kafanom, već do kraja ove godine.
– Za sedam meseci, koliko sam držao kafanu, uložio sam u nju 100 hiljada evra, a osim zakupnine od 2.000 evra, "Maderi" sam morao da plaćam reket u iznosu od 500 hiljada dinara. Tužio sam ih za korišćenje mog imena u reklamne svrhe i tražio obeštećenje u iznosu od pet miliona dinara – objašnjava Stojčić.
Iako ga optužuju da je nameravao da, pored uklanjanja bronzanih skulptura, kafani potpuno izmeni stari izgled, on takve optužbe uopšte ne negira. Naprotiv, smatra da mu je kao umetniku dozvoljeno da promeni ambijent.
– Pitanje je da li te stolice i cipele zaista imaju bilo kakav umetnički značaj. Po mom mišljenju, one izgledaju veoma morbidno, a cela ideja njihovog postavljanja u restoran je toliko glupa i nakaradna da niko od gostiju nije hteo da sedi tri stola pored njih – ističe Stojčić.
Kada povrati pravo na upravljanje kafanom, Stojčić namerava da "sporne" predmete ostavi u sali za ručavanje, ali ne za stolom, kako je to do sada bilo, već će biti postavljeni na posebno mesto. Osim toga, on želi da nastavi sa organizovanjem književnih večeri i kulturno-umetničkog programa u kome su do 1. maja učestvovali članovi Saveza dramskih umetnika i poznati pevači poput Luisa i Maje Nikolić. U tom periodu Stojčić je bio urednik programa restorana, a njegova ćerka Ivana Stojčić direktor "Srpske kafane."
– Mene takođe optužuju da sam ukrao četiri lustera. To nije tačno. Kada sedite ispod njih, imate utisak da će vam pasti na glavu. Zbog toga sam ih pretvorio u stolove za kojima su gosti sedeli, i to je dalo novi imidž kafani – kaže Stojčić.
Mnogo je još optužbi na račun ovog umetnika. Postoje priče da je, dok je bio zakupac "Srpske kafane", iskorišćavao studente glume sa kojima je sarađivao tako što ih je, u sklopu navodnih priprema za ulogu konobara i konobarica, zaposlio u restoranu da uslužuju goste.
– Ni to nije tačno. Studenti su pomagali u vezi sa poboljšanjem imidža kafane tako što su svega sedam dana bili obučeni u srpsku narodnu nošnju i za to su bili plaćeni – objašnjava Stojčić.
Priča o jednoj od najpoznatijih ugostiteljskih ustanova u Beogradu ovde se ne završava. Pokrenuta je inicijativa za privatizaciju "Srpske kafane", ali se još čeka odgovor opštine Stari grad. Ostaje i otvoreno pitanje ko će upravljati objektom prvog dana Nove godine kada se priređuje "Ulica otvorenog srca" po kojoj su kako kafana tako i Beograd prepoznatljivi već decenijama.
Ovaj restoran u vlasništvu je ugostiteljskog preduzeća "Madera", koje je do početka veka posedovalo dvadesetak objekata širom grada, među kojima je najpoznatiji bio restoran na Tašmajdanu. Danas se restoran "Madera" nalazi u privatnom vlasništvu i iz ranijeg perioda zadržao je samo ime. S druge strane UP "Madera" nastavilo je da posluje, iako su mnogi objekti dati u zakup, pa su tako nekada čuvene gradske kafane preko noći postale kockarnice i kladionice. "Srpska kafana" je, međutim, zadržala stari izgled i namenu. Odolela je vremenu i pokušajima pretvaranja u još jednu u nizu banaka, kazina ili prodavnica.
[objavljeno: ]
