Izvor: Politika, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporno pet miliona kvadrata
Četiri godine posle osnivanja, Komisija koja ispituje uslove za oduzimanje gradskog zemljišta od investitora koji godinama ne dovršavaju objekte ili nikada nisu ni počeli gradnju nije postigla neke dobre rezultate. Naime, ona je obradila oko 60 slučajeva na 573 lokacije na kojima su 2003. godine svi rokovi, s dobrim ili nikakvim opravdanjem, bili prekoračeni. Razlog ovome je što Komisija nema ovlašćenja da deluje automatski po isteku roka. Mora da čeka da sam investitor odustane, ili da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se javi osoba koja takođe polaže pravo na vlasništvo nad datom parcelom. Zbog tako ograničenog mandata, komisija nikada nije mogla da proveri može li da "oslobodi" za uzavrelo i preskupo tržište nekretnina ikakav znatniji deo od oko pet miliona kvadratnih metara, koliko je, prema zbrajanju Branke Bošnjak, prve predsednice Komisije, ispitivala komisija 2003. godine.
Koliko je sada ovakvih lokacija nije izvesno, jer novi popis nije pravljen, niti je iko sravnjivao rešene slučajeve sa starim statistikama. U međuvremenu, uz rešene slučajeve su neki objekti valjda i podignuti, ali su prošle godine istekli i prvi rokovi koje je uspostavio Zakon o građevinskom zemljištu iz 2003. godine. Osim što bi cena kvadrata verovatno pala kada bi više slučajeva moglo biti ispitano, u šta veruju svi "Politikini" sagovornici, punomoćje Komisije da sama otkriva, na primer, slučajeve gde investitor nije finansijski sposoban da izdrži svoje obaveze možda bi uticalo na raščišćavanje žestoke konkurencije na tržištu. Konačno, uz svu iždžikljalu divlju gradnju, Beogradu teško da je potreban pozamašan deo gradskog prostora koji graditeljske ruke nikada nisu dotakle, ili su ga na pola rada ispustile.
– Ne mogu u ime Direkcije za građevinsko zemljište da komentarišem politiku grada i da li bi šira ovlašćenja Komisije za utvrđivanje uslova za prestanak prava korišćenja gradskog zemljišta bila uputna. Sigurno nije dobro da imamo toliko lokacija neprivedenih nameni. Oduzimanjem više lokacija, iako tržište ne bi bilo potpuno "otpušeno", veliki broj kvadrata bi bio oslobođen za stanove i poslove. Samo morate da imate na umu da je Direkcija 2003. prikupila podatke o svim parcelama gde gradnja kasni, ali Komisija sigurno ne bi svaku od njih posle provere preporučila za oduzimanje od investitora – kaže Nenad Bajić, zadužen za odnose sa javnošću Direkcije.
Dok Branka Bošnjak upozorava da ni opsežniji mandat ne bi vredeo Komisiji ako ona ne okupi isključivo pravnike specijalizovane za imovinska pitanja i ako im taj angažman ne bude za puno radno vreme, Vesna Raca-Radisavljević, sadašnja predsednica Komisije, naglašava samoregulativnu ulogu tržišta.
– Svakom investitoru mora biti u interesu da što brže završi gradnju. Samo nas tržišni mehanizam može dovesti u situaciju da svaka atraktivna lokacija bude privedena nameni. Taj mehanizam nećemo imati bez zakona o restituciji, jer slučajevi koje smo obradili uglavnom su se odnosili na neraščišćene imovinsko-pravne odnose. Naime, vlasnici nađu investitore, dobiju odobrenje urbanističkih uslova i odobrenje za gradnju, dođu u Direkciju da sklope ugovor i plate takse gradu i tu saznaju da je pravo korišćenja već dato i da do njegovog isteka oni tu ne mogu da zidaju. Takođe, radi pokretanja tržišnog mehanizma, moglo bi se razmišljati i o drugačijoj poreskoj politici. Vlasnici atraktivnih lokacija mogu na njima da drže objekte kakve hoće, ali grad bi mogao da im nametne niži ili viši porez u zavisnosti od onoga što hoće da grade na takvom placu – rekla je Raca-Radisavljević.
Predsednica Komisije kaže i da je Zakon o građevinskom zemljištu, na osnovu kojeg oni deluju, povremeno veoma nedorečen, kao u slučajevima kada investitori upadnu u stečajni postupak, posebno ako i zgrade na dodeljenom im zemljištu uđu u stečajnu masu. Drugi tip slučaja s kojim bi bilo teško snaći se jesu poludovršeni objekti, jer bi investitor nesumnjivo pitao ko će ga obeštetiti za njegovo ulaganje, makar ono bilo prekinuto, u krajnjoj liniji, njegovom krivicom. Takvi predmeti još nisu dospevali Komisiji na razmatranje. Mnoge pravne začkoljice otežavaju i tipične Komisijine slučajeve, one gde se rešava pitanje vlasništva.
– Bavimo se samo zakupom gradskog zemljišta, stanovi u nedovršenim zgradama uplaćeni su privatno pravnim ugovorima između građana i investitora i potpadaju pod privatne tužbe oštećenih. Tu ne možemo pomoći. Znam za mnogo takvih slučajeva. Ljudi plate za "deluks" stanove i posle saznaju da ovi nisu ni uknjiženi, pa ne mogu da ih prodaju sve i da ih na kraju dobiju. Čak i kada su bili promišljeni pri sklapanju ugovora i definisali obaveze investitora i kada im, posle visoke cene kvadrata koju su platili, ostane dovoljno novca da podnesu tužbu, građani često ne mogu da ostvare svoja prava na nadoknadu jer investitori osnuju druge firme, pronađu rupu u zakonu i izvuku se. Možda bi tu bio od pomoći građanski advokat, to jest ombudsman – objašnjava Vesna Raca.
"Politika" juče nije uspela da kontaktira sa predstavnicima "Stankoma", kojeg navode kao preduzeće koje je zakupilo veliki broj kasnije "umrtvljenih" gradilišta na nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara. Veličko Pejčinović, direktor "Jimprosa", firme koju su mediji 2005. prozivali za pasivno držanje čak 42 placa, odnosno 46.000 kvadratnih metara samo na Zvezdari, priznaje da se na nekim njihovim parcelama i sada ne radi, ali ne može da kaže na koliko. Međutim, tvrdi on, gradnju je sprečilo što grad nema detaljni regulacioni plan za mnoge krajeve grada. Samo jedna lokacija im je oduzeta, ali i vraćena posle žalbenog postupka. Jednu lokaciju su sami vratili gradu zato što su naposletku procenili da su troškovi privođenja nameni ipak previsoki.
Na gradilištu u Ulici despota Stefana 44 – 46 ekipa "Politike" zatekla je vlasnika. On nije hteo da se predstavi, ali nam je rekao da je izvođač radova "Komgrap" trebalo objekat da preda 1992. godine. Ipak, gradnja je obustavljena još krajem prethodne godine. Vlasnik nije hteo da ih pritiska u vreme inflacije i sačekao je još izvesno vreme posle stabilizacije kursa. Tužbu je podigao 1997. godine, kada je "Komgrap" počeo da tvrdi da je zgrada njegovo vlasništvo. Dobio je spor i u prvostepenom postupku i u žalbenom postupku pred Vrhovnim sudom Srbije. Sada se sprema da pokrene parnicu za nadoknadu štete.
Stambeni objekat u Skenderbegovoj ulici 43 – 45a trebalo je da bude završen 1998. godine. Jedan od nesuđenih stanara, koji se predstavio samo kao Bojan, pokušava da okupi ostale koji su unapred platili za stan u ovoj zgradi. Njegov cilj je da preuzmu investitorska prava od "Eurotrendkomerca" i sami okončaju posao. Bojan kaže da je "Eurotrendkomerc" produžavao rokove na svakih šest meseci, izgovarajući se finansijskim problemima i neregulisanim vlasništvom na placu. O traženju odštete Bojan i njegovi sustanari razmišljaće tek kada najzad uđu u svoje stanove. "Politika" nije uspela da pronađe nadležne u "Eurotrendkomercu" i čuje njihovo obrazloženje.
Među parcelama koje su dospevale pred Komisiju najviše je onih u Rakovici, Žarkovu i prigradskim naseljima, ali nije mali broj ni onih u centru grada, na primer u Balkanskoj i u Ulici braće Nedić. Procena Branke Bošnjak je da je većinom posredi stambeni prostor. Prema podacima gradskog Zavoda za informatiku i statistiku, u Beogradu je prošle godine sagrađeno 517.211 kvadratnih metara stambenog prostora. Cena u prvom polugodištu je bila oko 106.000 dinara po kvadratu, u drugom polugodištu blizu 110.000, a u prvom polugodištu ove godine cena se je 111.000 dinara po kvadratnom metru.
[objavljeno: ]
.jpg)
