Izvor: Politika, 19.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporni detalji za izgradnju hotela u Rajićevoj
Da bi investitor dobio odobrenje za izgradnju, moraće da priloži dokaz o rešenim imovinskim odnosima, kaže Milan Miljević, pomoćnik ministra za kapitalne investicije
Ministarstvo za kapitalne investicije izdalo je akt o urbanističkim uslovima za izgradnju luksuznog poslovno-hotelskog kompleksa u Rajićevoj ulici, na mestu nekadašnje trolejbuske okretnice, uprkos primedbama Bogdana Veljkovića, predsednika Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine, bivšeg vlasnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedne od parcela, koji tvrdi da nisu rešeni imovinski odnosi i da urbanistički projekat nije usaglašen sa planom detaljne regulacije.
Početak neimarskih radova, međutim, još je neizvestan, jer da bi investitor, odnosno izraelska kompanija ABD, dobio odobrenje za gradnju, kako objašnjava Milan Miljević, pomoćnik Ministarstva za kapitalne investicije, potrebno je da dostavi potvrdu o rešenim imovinskim odnosima, a potom da državna reviziona komisija verifikuje idejni projekat.
Na osnovu akta o urbanističkim uslovima, dodaje Miljević, može se zaključiti da će poslovni prostor i hotel od 108 soba zauzeti 23.800 kvadratnih metara. Približna površina je namenjena i za podzemne etaže u kojima će, osim servisa, garaže za korisnike hotela, javnog parkinga za 395 vozila, biti sazidan i depo za gradsku biblioteku. U pojedinim delovima kompleksa biće izgrađeno šest spratova i potkrovlje, a maksimalna spratnost hotelskog krila dostiže sedam spratova.
Veljković, međutim, ima primedbu na ovaj dokument i na urbanistički projekat na osnovu kojeg je sačinjen.
– Blok 20, pored Kalemegdana, zaštićen je kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. Ali nekim čudnim spletom okolnosti urbanistički projekat je urađen bez rešenja o utvrđenim merama tehničke zaštite i saglasnosti na projekat Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, iako Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine to nedvosmisleno nalaže. Investitor ima samo saglasnost Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji u ovom slučaju nije nadležan – primećuje predsednik Udruženja za povraćaj oduzete imovine.
Miljević pak smatra "da je to samo formalno pitanje".
– Izdavanje dozvola za gradnju na kulturnim dobrima od izuzetnog značaja, posle prošlogodišnjih izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, prešlo je u nadležnost Ministarstva za kapitalne investicije, pa smo svu dokumentaciju preuzeli od gradskog Sekretarijata za urbanizam. Pomenutu saglasnost na urbanistički projekat Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture izdao je 7. juna 2005. godine i ona još nije istekla – uverava Miljević.
Iako je to zaista samo formalno pitanje, i dalje je nejasno zašto je pre dve godine Gradski zavod dao tehničke uslove i saglasnost za nešto što je u nadležnosti Republičkog zavoda, kako je uostalom propisano Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine.
Veljković primećuje i da je detaljnim planom predviđeno da hotelsko-poslovni kompleks ima šest spratova, dok mu je, kaže naš sagovornik, u urbanističkom projektu dodata još jedna etaža, što ne može biti urađeno bez izmene prvog i "starijeg" dokumenta. Plan detaljne regulacije u okviru kompleksa nalaže postojanje pjacete, odnosno malog trga, dok je taj prostor u urbanističkom projektu natkriven.
Pomoćnik ministra kaže da će pojedinosti iz projektne dokumentacije razmatrati republička reviziona komisija pre izdavanja odobrenja za izgradnju.
Na mestu gde bi trebalo da bude podignuto novo luksuzno zdanje nekada se nalazio hotel, srušen za vreme bombardovanja 1941. godine, čiji je vlasnik bio upravo deda Bogdana Veljkovića. Zato on godinama pokušava da povrati zemljište koje je njegovoj porodici oduzeto, kako tvrdi, bez ikakve nadoknade. O tome je obavestio Ministarstvo za kapitalne investicije, ali zvanični odgovor još nije dobio. Međutim, pomoćnik ministra kaže da on lično insistira na potvrdi o rešenim vlasničkim odnosima, bez koje investitoru neće biti izdato odobrenje za izgradnju.
Da li će Veljković uspeti da ostvari svoje pravo pre usvajanja zakona o restituciji, ili će ga investitor preduhitriti umnogome upravo zavisi od ovog ministarstva.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 19.02.2007.]
