Izvor: Politika, 21.Okt.2010, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenici NOB-a očuvani
Više od 650 spomen-obeležja, česmi i ploča koji slave narodno-oslobodilačku borbu, osim nekoliko, i dalje su na mestima gde su i postavljeni u vreme kada su se uklapali u zvaničnu ideologiju
„Da su viljuškari došli u Ulicu kneza Miloša u Beogradu i iščupali spomenik Borisu Kidriču sa postamentom, saznao sam iz novina. Niko me ništa nije pitao. Ne bih ga pomerao sa tog mesta. Ni u svetu to ne rade, inače ne bi imali spomenika koliko danas. Nije bio lak zadatak tih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šezdesetih godina prošlog veka kada sam izabran na konkursu da uradim skulpturu tri metra visoku i smestim je između dve zgrade tako da se uklopi u prostor”, kaže Nikola – Koka Janković, vajar akademik i autor spomenika Borisu Kidriču koji se smatra jednom od najuspelijih skulptura u javnom prostoru. Ona je pre 13 godina premeštena na plato ispred Muzeja savremene umetnosti. Na njenom mestu sada se nalazi spomenik knezu Milošu koji je, kako kaže dr Marko Popović, nekadašnji član Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Beograda, trebalo još početkom 20. veka da bude postavljen na toj lokaciji.
Ta priča pokazuje kako je u Srbiji, pod pritiskom ideoloških zaokreta, iskidana svest o istorijskom kontinuitetu razvoja države i društva. Zaslužne ličnosti jedne epohe već u sledećem razdoblju proklinjane su kao izdajnici... Devedesetih godina prošlog veka Srbija je ponovo radikalno izmenila odnos prema prošlosti i uspostavila novi sistem vrednosti, posle čega su mnogi spomenici iz perioda socijalizma bili viđeni za odstrel. Do toga ipak nije došlo. Danas, kada se obeležava 66 godina od oslobođenja Beograda, više od 650 spomenika, spomen-obeležja, česmi i ploča koji slave narodno-oslobodilačku borbu, osim nekoliko, i dalje su na mestima gde su postavljeni u vreme kada su se uklapali u zvaničnu ideologiju.
– Oni su u dobrom stanju. To je specifikum naše zemlje jer posle društeno-političkih promena spomenici nisu skrnavljeni i rušeni kao što je to bila praksa u Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj. Možda i zato što mnogi ne asociraju na Drugi svetski rat, nego na univerzalne vrednosti. Brojni su i monumentalni spomenici rađeni u kamenu koje je nemoguće uništiti, pomeriti ili odneti. Podizani su na mestima gde su ljudi ubijani, a u našem narodu postoji poseban odnos prema mrtvima. Čuvanje spomenika je deo civilizacijskog odnosa prema prošlosti, bez obzira kakva je ona bila – kaže Nenad Žarković, istoričar Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.
Početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su se preispitivale sve vrednosti prethodne epohe, Društvo konzervatora Srbije je, podseća dr Popović, zauzelo čvrst stav da se nijedan spomenik iz vremena Drugog svetskog rata i socijalizma, kao ni simboli na zdanjima podignutim u posleratnom periodu, ne smeju skrnaviti niti uništavati.
– Bilo je primera da je narod bio jači od službe zaštite pa je Titov spomenik na Trgu partizana u Užicu dislociran u Narodni muzej tog grada. Barem nije uništen. Ispred zgrade Arhiva Jugoslavije u Beogradu pre rata na postamentu se nalazila bista kralja Aleksandra Karađorđevića. Posle rata je uklonjena i u istim dimenzijama postavljen je spomenik Đuru Đakoviću. Pre osam godina on je unet u jedan od holova zgrade arhiva, a vraćena je rekonstruisana bista kralja Aleksandra. Služba zaštite ne podržava dislociranje spomenika jer su vredna umetnička dela, ali i simboli epohe. Svaka ima pravo da ostavi svoj trag i vrednosne kriterijume – objašnjava dr Popović.
Veći problem od političkog uklanjanja pojedinih spomenika, smatraju sagovornici „Politike”, jeste činjenica da su oni meta pljačkaša. Biste narodnih heroja ranije su nestajale, mnogi spomenici su bili prekriveni grafitima, a oni od bronze ili mesinga često su završavali na otpadima ili kod preprodavaca sekundarnih sirovina.
„Krađa nije politički protest, nego način da pojedinci zarade”, ističe dr Popović.
D. M.
-----------------------------------------------
Venci u čast oslobodilaca Beograda
Uz intoniranje himni Srbije i Rusije i svečanim odavanjem državnih i vojnih počasti juče na Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu vence na Spomenik oslobodiocima Beograda 1944. položili su Boris Tadić, predsednik Srbije, a u ime Vlade Srbije i srpske i ruske vojske to su učinili Dragan Šutanovac, ministar odbrane, i načelnici generalštaba Miloje Miletić, general-potpukovnik, i Nikolaj Makarov, general armije.
Srpski ministar odbrane i načelnici generalštaba položili su vence i na Spomenik crvenoarmejcu, koji se nalazi u kompleksu groblja.
„Slava onima koji su dali svoj život verujući u našu budućnost i mir. Onima koji su se borili protiv fašizma, protiv zla i nasilja nad čovekom i našim bićem. Onima koji su se borili za slobodu Beograda. Uvek sa njima”, napisao je Tadić u Spomen-knjigu i sa Draganom Đilasom, gradonačelnikom, obišao Groblje oslobodiocima Beograda.
„Velika slava i čast svim oslobodiocima Beograda”, napisao je Šutanovac u Spomen-knjigu, dok je Makarov naveo: „Večno pamćenje jugoslovenskim i sovjetskim vojnicima palim za oslobođenje Beograda”.
Vence u Aleji streljanih rodoljuba na Novom groblju i na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali ostavili su Zoran Kostić i Miroslav Čučković, članovi Gradskog veća Beograda.
Poštu oslobodiocima glavnog grada odali su i Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije, predstavnici ambasada Ukrajine, Belorusije i Azerbejdžana, Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada, predstavnici Skupštine Srbije i SUBNOR-a.
objavljeno: 21.10.2010.
