Izvor: Blic, 27.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasilac za „Ginisa“
Za 30 godina u spasilačkoj službi na Adi Ciganliji, spasilac Žarko Maksić je od utapanja spasao više od 2.000 ljudi i time postao jedan od konkurenata za Ginisovu knjigu rekorda. Prošle godine nagrađen je i nagradom „Podvig godine", a za svoj posao kaže da jeste težak i odgovoran, ali i veoma human.
- Radim ovaj posao od 1977. godine i do danas, na moju veliku sreću, na obeleženim delovima jezera gde dežuram nije se dogodio ni jedan smrtni slučaj - priča Žarko Maksić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je i šef spasilačke službe na Savskom jezeru.
Pored njega spasilačku službu „beogradskog mora" čini još 50 spasilaca, uglavnom profesora fizičke kulture, koji dugo rade ovaj posao, ali Maksić naglašava i da službu svake godine „pojačavaju" mladim kadrovima.
- Pre početka svake sezone mladi kadrovi dolaze ovde na proveru, pa ukoliko ne budu dovoljno dobri kažemo im da još malo vežbaju na bazenu i da pokušaju naredne godine. Drugačija je situacija biti spasilac na jezeru jer je ono dublje, dno je nepregledno, mnogo je veći broj ljudi, a naročito mladih koji su željni dokazivanja - kaže Maksić.
On naglašava da im najviše problema zadaju tinejdžeri uzrasta od 15 do 20 godina.
- Oni najčešće precenjuju svoje mogućnosti, „vole" da se kupaju tamo gde nije dozvoljeno i van obeleženih delova jezera. U čak 90 odsto slučajeva oni su poluplivači. Dobar spasilac mora da prepozna ko kako zna da pliva. Poluplivači, na primer, mogu da otplivaju i 50 metara ali ukoliko se dogodi da im neko preseče „put" oni gube kontrolu i počinju da se dave jer ne znaju da se održavaju na vodi - objašnjava Maksić.
Prema njegovim rečima, često se dešava da je posetioce, naročito mlađe, sramota da priznaju da ne znaju da plivaju i tu nastaje problem. Interesantan je i podatak da se u čak 85 odsto slučajeva dave muškarci a ne žene.
- Dogodilo se da sam u vodi primetio ženu sa dvoje dece koji preplivavaju jezero. Na osnovu iskustva procenio sam da baš i nije sjajan plivač pa sam otišao da je upozorim da bi bilo najbolje da se vrati na obalu, a što je još gore i jedno od dece bilo je loš plivač. Ona nije želela da me posluša, čak je i psovala i posle nekog vremena dogodilo se da su i ona i jedno dete počeli da se dave. Izvadili smo prvo dete, pa nju i tako izbegli nesrećan slučaj - priča Maksić.
Spasioci na Adi Ciganliji dosta vežbaju kako bi bili što bolji u svom poslu, pa često organizuju simulacije kako bi postigli bolje rezultate, a razmenjuju i iskustva sa inostranim spasilačkijm službama i udruženjima.
- Uglavnom radimo na isti način, a ono što je drugačije u odnosu na naš rad jeste što na pojedinim kupalištima koriste daske koje liče na one za surfovanje pa se brže stiže do mesta incidenta, a koriste se i kao podloga za reanimaciju. I mi planiramo ovako nešto da uvedemo, ali za sada je dobro pošto za najteže slučajeve koristimo skutere pa jako brzo stižemo, a na stalnoj smo vezi i sa ekipama Hitne pomoći pa oni često budu na obali pre nego što mi stignemo sa vode - objašnjava Žarko Maksić.
Koban spoj tinejdžera i alkohola
Iz spasilačke službe na Savskom jezeru kažu da su primetili da na Adu dolazi veliki broj tinejdžera noseći alkohol u plastičnim flašama i da, pošto se „osveže" napolju, ulaze u vodu, što može da bude kobno.
Spasioci apeluju na posetioce Ade Ciganlije da se pridržavaju pravila kupališta i kupaju se u radno vreme spasilačkih službi (od 10 do 19 sati) i u delovima koji su obeleženi bovama.
