Izvor: Politika, 18.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spas u komunalnoj policiji
Pitanje čistoće u svom okruženju mnogi gradovi u svetu sa razvijenom higijenskom kulturom rešili su veoma jednostavno: vlast je dužna da obezbedi komunalna preduzeća, privatna ili državna svejedno, koja će maksimalno i uz pomoć savremenih pomagala obavljati svoj posao, a građanima je ostavljeno da biraju – da li će se pridržavati strogih propisa, ili će svoju samovolju debelo plaćati u obliku raznih kazni. Pa će tako nemarni građanin za svoju bačenu najlon kesu kroz prozor vozila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili prozor solitera platiti globu od stotinak evra. Potpuno je svejedno da li ga je (komunalna) policija spazila u tom činu, ili ga je komšija video, pa se žalio nadležnima.
U Beogradu je manje prljavštine nego što je nekad bilo, mada bi uslovi življenja mogli da budu mnogo bolji. Još ima blatnjavih ulica po predgrađima, ponekad neurednog odnošenja smeća iz kanti, ili kontejnera do nedostatka osećanja građana da njihovo stanište bude lepo i čisto. Naravno, tu nikako ne treba zaboraviti i famozno pitanje nadležnosti koje se i u tom slučaju prepliće između grada i Republike o održavanju, recimo, saobraćajnica, donedavno domova zdravlja, priobalja...
Često stranim posetiocima ponosno ističemo lepote geografskog položaja Beograda misleći na Savu i Dunav, ali ne i na njihove obale. I kada stranac baci pogled oko ukotvljenih splavova i po okolini, naše priče o lepotama ruše se kao kula od karata. Tu je toliko raznog đubreta da se čoveku jednostavno smuči da to gleda. Mnoge kampanjske akcije čišćenja, uz učešće raznih uglednika, samo su dale – kampanjski rezultat. Nečistoća je bila trenutno uklonjena da bi već od sutra počelo njeno gomilanje. I za to stanje niko nikome ne odgovara. Niti komunalci koji će reći da je to republička teritorija, niti ovi prozvani koji će objasniti da nemaju mogućnosti da čine još i to. O gazdama splavova je bespredmetno govoriti, jer oni plaćaju komunalne usluge za održavanje čistoće, pa ih dodatni troškovi po tom pitanju uopšte ne zanimaju. I tu se krug zatvara, a smeće se svakodnevno gomila, gomila...
Brda šuta i raznog otpada duž magistralnih puteva oko glavnog grada samo dopunjuju sliku o našoj privrženosti građanskoj (ne)disciplini i (ne)higijeni. Ali, gde je tu vlast? Pa da vozaču koji, tik pored puta, istrese svoj kamion pun kreča, peska i slomljenih cigala tresne kaznu od nekoliko stotina evra i time upozori sledeće izvođače radova šta ih čeka, ako urade to isto. Budući da to niko ne radi, đubre se slaže, slaže...
Nekada su postojali na ovim prostorima čuvari parkova. Po ugledu na gradove koji tu tradiciju neguju vekovima. Potom je neko umislio da je to bacanje para, ukinuo pazitelje čistoće i otvorio vrata narodu da zelene površine zatrpava smećem. "Gradska čistoća" da ima i hiljadu ruku ne može da postigne i počisti tu gomilu.
I, naravno, kako građane privoleti da poštuju svoj grad? Onim što postoji, reklo bi se, u celom svetu – komunalnom policijom. Smanjili bismo pljuckanja po ulicama i trotoarima, što je gradskim propisom bilo zabranjeno i pre dva veka, a i danas je. Pa ako to sami nećemo da shvatimo, onda bar da jednom osvane vest u novinama da je taj i taj zbog toga i toga morao da plati, kako se to kaže, mandatnu kaznu komunalaca od, recimo, pet hiljada dinara. To bi, čini se, bilo i te kako lekovito i otrežnjujuće. Za opšte dobro i belinu grada u kojem živimo.
Dragan Vlahović
[objavljeno: 18.05.2007.]
.jpg)
