Izvor: Politika, 13.Feb.2010, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španska mušica
„Frrr-njaoo-o-o-o!” Od kraja januara oka nisam sklopio. „Mi-jauuuuu!” Vrtim se u krevetu kao na roštilju. „Mmmm-i-jaooooo!” Besomučno urlikanje pod prozorom dostiglo je vrhunac. Očito, ni noćas nema spavanja. „I-i-i... i-i-i...” E, sad je dosta!
Kao domaćin odgovoran za miran san ukućana, s baterijskom lampom i „bejzbolkom” silazim pred kuću da rasteram mačju žurku. Dižem palicu, nameštam se za volej, palim reflektorku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i – shvatam da sam nepoželjan „na sceni”. Naš debeli Dobrivoje i komšijska odbegla sijamka Anabela pored kapije radno proslavljaju Dan zaljubljenih! Dasa mačkici odnekud navuko izmrcvarenog miša, što je bila tek uvertira, a onda... U-hu!
C-c-c, vidi ti Dobricu! Ko bi reko! Debeli izgleda prilično tupavo, ali zna znanje! Navatao otmenu „strankinju”! Spuštam batinu, gasim lampu, povlačim se. Pa ja sam veliki ljubitelj životinja, pride i zagovornik teorije da čovek, ako je pametan, može od njih mnogo da nauči...
Pošto ne voli miševe, svojoj voljenoj naručiću buket zvani španska mušica u cvećari na uglu i svojeručno zgotoviti istoimeni opojni napitak! Kad ga popije, gledaće me sasvim drugim, užarenim očima. Očima Anabele!
Dan ljubavi koji upravo sviće prilika je da sitnom pažnjom i uz malo truda popravim rejting kod supruge koji je poslednjih godina u rapidnom padu. Takoreći, načisto se srozo. Što da se lažemo, dosegao je dno. Kao i kod većine bračnih parova, ima dana kad nam ne ide, a ima i dana kad nam baš ništa ne ide. Nezgoda je što ovih drugih dana ima mnogo više.
Dva sata sam „obijao” radnje. Jedva pronašao sve što mi treba. Naši trgovci nemaju pojma o seksi koktelima i afrodizijacima – samo „valjaju” brlju i pivo! Alo, prodavci, gde je nivo! Sveti Valentin je svanuo! Da ne beše ekskluzivnog dućana na Obilićevom vencu, ne znam šta bih radio.
Dok svi još spavaju – delujem. Seckam badem. Meljem lešnik. Gnječim biber. Tucam led. Ljuštim limetu. Cedim breskvicu, ribizlu, mandoru. Mešam s medom. Sipam u šejker. Šejkujem. Stvarno, zuji kao muva! Lečak mirođije. Nekoliko kapi votke. Đumbir. Guc burbona. Origano. Energično šejkujem! Malo tekile. Trun bosiljka. Pa likera od marelice. Menjam ritam. Šejkujem nežno, sa stilom. Mada ne piše u receptu, dodajem i čašu crnog vina. Neću da mi se sveti Trifun naljuti. I njegov dan je danas! Nismo se valjda toliko pokondirili! Ako ćemo u Evropu bez Svetog Trifuna, ja ne idem! Kokam još „crnjaka”. Trifke, ne damo te! A na kraju – sangrija! Biće da je zato „mušica” – španska?
Kad moja draga ovo sjuri u sebe, eto nama vatre! Što bi rekli zvaničnici, otopliće zahladneli odnosi među donedavno sukobljenim državama. Podići će se uzajamna atmosfera! Planuće strasti! Uz iberijsku podršku, ima da bude: „Oh, korason, mi vida, mi alma!” A potom će, uz nešto erotske klope, sve doći na svoje mesto i... Ju-hu!
Nalio sam piće u termos, dragocenu bocu odložio u frižider, obukao se i uputio na ćoše. Red pred cvećarom! Svi alfa-mužjaci iz kraja poranili da kupe „špansku mušicu” za 4.200 dindži! I Đoka, i Stojko, i drugovi Kecojević i Prcković, pa gosin Turajlić iz solitera... Tek sam dvanaesti!
Kad sam oko podneva pristigao, s cvetnim grmom u roju zlatnih muva iza leđa, žena me ohladila: – Baba jutros, pre polaska na trodnevni izlet u Budimpeštu sa svojom penzionerskom ekipom, svratila po termos. Obradovala se kad je u njemu videla nekakav tvoj „mirišljavi” napitak koji štipa za oči, poručila ti da je idealan za veselo društvance u minibusu i... Au! Ko ti, leba ti, uvali taj kič od ikebane?
Turio sam roj mušica u vazu. Izvadio glavicu kupusa iz kace. Žena je užarenim pogledom, pogledom Anabele, savila pun lonac nimalo erotske sarme „za do petka”. Onda smo, kao i obično, gledali TV. Ekran je šaputao: „Oh, korason, mi vida, mi alma...” A ja sam voljenoj ponudio opkladu da će penzosi da produže boravak u Pešti do iduće nedelje...
Darko Kalezić
[objavljeno: 14/02/2010]
