Izvor: Politika, 15.Okt.2014, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špaliri građana pozdravljali državnike u otvorenim automobilima
Program posete stranih državnika Beogradu bio je jedno od ključnih diplomatskih pitanja za koje je bio zadužen Titov kabinet.
Protokol dočeka inostranih zvaničnika u doba Titove Jugoslavije bio je jedan od najvažnijih diplomatskih manevara koji su dočaravali kakvi su odnosi zvaničnog Beograda sa zemljom iz koje gost dolazi. Kao najbolji primer za takvu vrstu ophođenja, kustosi Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ) navode skroman doček sovjetskog lidera Nikite Hruščova 1955, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je u posetu Beogradu došao posle perioda raskida odnosa između dve zemlje, koji je otpočeo posle Rezolucije Informbiroa 1948. godine. Ali zato je Leonid Brežnjev dočekan 1971. uz svu ceremonijalnu pompu, koja je krunisana odlaskom u lov sa Titom, u Karađorđevo.
U Muzeju istorije Jugoslavije, pred dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina, podsećaju da je u vreme velike Jugoslavije dolazak značajnih inostranih državnika planiran mesecima unapred u kabinetu predsednika Tita. Organizatori su bili u stalnom kontaktu sa ambasadom države iz koje visoki gost stiže, obraćala se pažnja i na tradiciju i kulturu te zemlje, ali i na lične sklonosti državnika za kojeg se priprema program.
Brozovi gosti bili su i dvojica američkih predsednika – Ričard Nikson 1970. i Džerald Ford 1975, ali se pamte i prisniji dočeci od onih koji su za njih priređeni.
– U vreme druge Jugoslavije poseban tretman imali su lideri iz pojedinih nesvrstanih zemalja poput egipatskog predsednika Nasera ili Indire Gandi. Tu se, osim zvaničnog dela, insistiralo i na prisnosti – kažu u MIJ-u.
Ono po čemu su se nekadašnje posete na najvišem nivou razlikovale od današnjih, svakako su mere bezbednosti. Daleko od toga da o sigurnosti gostiju nije vođeno računa, ali je program bio osmišljen tako da državnici imaju što bliži kontakt s narodom. Ulicama Beograda predsednik Tito i njegovi gosti prolazili su u otvorenom automobilu, a na trotoarima se tiskao veliki broj građana.
– Bez obzira što ne posedujemo detaljniju dokumentaciju o tome kako je funkcionisalo ondašnje obezbeđenje, ta otvorenost se vidi na fotografijama. Nisu, na primer, postojale mere poput zabrane izlazaka na terase ili zatvaranja prozora i zavarivanja šahtova, štaviše, na pojedinim slikama vidi kako ljudi bacaju cveće sa balkona na ulicu kojom prolazi svečana povorka – navode u MIJ-u.
Kao jednu od bitnih razlika oni izdvajaju i to da su u „ona vremena” lideri inostranih država u Jugoslaviji gostovali po nekoliko dana, a osim Beograda, organizovan im je i obilazak drugih krajeva naše zemlje.
– Program posete često je podrazumevao da visoki gost prisustvuje nekoj kulturnoj manifestaciji, a zdanja u kojima su odsedali ili se sastajali sa domaćinima ukrašavana su umetničkim delima koja su pozajmljivana iz muzeja, da bi se reprezentovala jugoslovenska baština i kultura – navode u MIJ-u.
Protokol je obuhvatao svaki minut posete, bukvalno od sletanja na aerodrom, koji bi za svečane dočeke bio posebno dekorisan, uz nezaobilaznu smotru počasnog stroja garde.
– Supruzi visokog gosta na aerodromu se uručivao buket cveća u znak dobrodošlice. Prolazak Novim Beogradom do zgrade SIV-a ili pak do Belog dvora takođe je do detalja planiran. Kabinet predsednika bi lokalnim samoupravama i mesnim zajednicama izdavao preporuke gde da se formira špalir građana koji će pozdraviti predsednika Tita i njegovog gosta, a organizovan dolazak đaka i mahanje zastavicama naše i zemlje iz koje zvanice dolaze bili su uobičajen dekor – navode u Muzeju istorije Jugoslavije.
----------------------------------
Operacija koju Rusi ne zaboravljaju
Predstavnici Sovjetskog Saveza bili su redovni gosti na proslavama oslobođenja Beograda, jer je ta operacija za njih imala veliki značaj u Drugom svetskom ratu.
Tako je bilo i 1964, kada je proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja
obeležila pogibija članova sovjetske delegacije, čiji se avion srušio na Avali.
Zvanična Moskva je istog dana poslala drugu delegaciju, kako Sovjetski Savez ne bi izostao sa ceremonije u glavnom gradu Jugoslavije.
– Za oslobodioce Beograda, Sovjetski Savez ustanovio je i poseban orden. Zato nije neobično da predsednik Rusije sada prisustvuje obeležavanju sedamdesetogodišnjice oslobođenja srpske prestonice – navode u Muzeju istorije Jugoslavije.
N. Belić
objavljeno: 15.10.2014.
.jpg)
