Izvor: Politika, 09.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sojenice na vodi
Tamo ne bi trebalo očekivati drugu Adu Ciganliju ili "Siti", kaže Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta
Mladi ljudi okupljeni oko "Projekta Beograd" posle analiza dosadašnjih gradskih planova predlažu da bi, osim uređenja desne obale Save i leve obale Dunava, što nekima deluje kao utopija, ili bar daleka budućnost, trebalo aktivirati i Ratno ostrvo. Zanimljivo je da oni rezervat prirode vide kao prostor nalik Central parku u Njujorku, ali i sponu između obala. S obzirom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na to da je reč o zaštićenom prirodnom dobru, tu ipak treba biti obazriv, kaže Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, i najavljuje da će studija o Ratnom ostrvu, koju sačinjavaju urbanisti, ekolozi i članovi udruženja za zaštitu prirode, biti završena u januaru. Ona će dati precizne odrednice za uređenje ovog prostora, ali, naglašava gradski arhitekta, tamo sigurno ne bi trebalo očekivati drugu Adu Ciganliju ili neki novi "Siti".
Zona prema Kalemegdanu, podseća Bobić, uživa visok stepen zaštite, kao prirodni rezervat i stanište retkih vrsta ptica. Na tom delu, koji zauzima oko dve trećine ostrva, neće biti velikih intervencija. Međutim, prostor prema rukavcu, gde se nalazi plaža Lido, prema njegovom mišljenju, mogao bi da bude uređen, ali bez izgradnje čvrstih objekta. Ne smeju se praviti nasipi i menjati prirodna struktura, ali bi zato, kaže gradski arhitekta, mogle da budu postavljene sojenice sa atraktivnim sadržajima. Ne treba zaboraviti da je ostrvo potopljeno pri visokom vodostaju Dunava.
– Dakle Ratno ostrvo bi trebalo očuvati kao prirodni rezervat i izgraditi samo ono što je neophodno. Budući da je taj prostor tretiran na parče, Skupština grada ga je prošle godine stavila pod zaštitu, ali kao celinu. Ratno ostrvo ćemo dovesti u red, zajedno sa Opštinom Zemun i to u skladu sa propisima. Zbog toga smo angažovali sve one koji se bave zaštitom prirode i brinu o ovom prostoru – ističe Bobić.
Arhitekte, ekonomisti i ekolozi (koji rade u Parizu, Milanu, Vašingtonu, Singapuru, Beogradu...), okupljeni oko Projekta Beograd, ne pretenduju da njihovi planovi budu realizovani već, kako kaže Aleksandar Janković, direktor tog projekta, žele da ukažu na mogućnosti prostora i stvore svest kod građana kako bi uzeli učešće u kreiranju okruženja u kome žive.
– Logično je da se stari, Novi i deo Beograda na levoj obali Dunava povežu preko Ratnog ostrva. Na taj način se aktivira taj prostor i nama se dopao model Central parka, ali bi građani trebalo da kažu svoje mišljenje i to je jedino pravi put do uobličenja ideje. Znači, to mora da bude uređena struktura, ne status kvo, odnosno tabu tema, zato što neki ljudi ne mogu da se dogovore oko nadležnosti – objašnjava Janković.
Da je Ratno ostrvo bitna tačka u povezivanju obala, odnosno delova grada koji trenutno "nemaju bliski kontakt" slaže se i Darko Marušić, nekadašnji profesor Arhitektonskog fakulteta, projektant nekoliko stambenih kvartova u Beogradu. On napominje da bi Ratno ostrvo svakako trebalo kultivisati, a o ideji lansiranoj u Projektu Beograd, koja nije obavezujuća, prema njegovom uverenju, vredi razmisliti.
– Dobro je da postoji nezavisan projekat izvan zvaničnih institucija. Najbitnije je da priča o Ratnom ostrvu ulazi u svest ljudi, a da li će ono biti uređeno kao Central park u Njujorku, ili na neki drugi način pitanje je kojim će se pozabaviti urbanisti – zaključuje Marušić.
M. Avakumović
[objavljeno: 09.11.2006.]
