Izvor: Politika, 16.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smetnje pri govoru – znak za uzbunu
Pomoć stručnjaka u prva tri sata od pojave šloga. – Muškarci češće obolevaju, a žene više umiru od moždanog udara
Savremenim pristupom u lečenju šloga, koji se sprovodi u Jedinici za moždani udar pri Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”, postižu se izuzetno dobri rezultati, kažu lekari, pod uslovom da se pacijent javi u prva tri sata od dobijanja šloga. Svakom pacijentuse u roku od 45 minuta rade zdravstvene analize i snimanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prati se disanje i pritisak, kao i srčana radnja, da bi se videlo da li treba primeniti takozvanu trombolizu, odnosno metodu kojom se omogućava da krvni sud u mozgu ponovo postane prohodan. Ovakav način lečenja ohrabrio je one građane koji imaju genetsku predispoziciju da dobiju ovu bolest.
Dr Milan Savić, direktor bolnice „Sveti Sava”, kaže da su lekari Hitne pomoći odlično edukovani, da znaju brzo da prepoznaju problem i da dovezu pacijenta na vreme, ali da se dešava da u tom procesu „zakažu” zaposleni u domovima zdravlja ne prepoznajući simptome moždanog udara.
– Ukoliko se dogodi da čovek oseti iznenadnu slabost, ili utrnulost jedne polovine tela, da ima iznenadne smetnje pri govoru ili vidu, otežan hod sa zanošenjem, gubitak ravnoteže i jaku glavobolju, treba „preskočiti” domove zdravlja i doći kod nas. To ne znači da će svi dobiti istu vrstu pomoći, jer da bi se uradila tromboliza, preduslov je da pacijent ima infarkt mozga. Dešava se da neko doživi šlog u toku noći i da ga porodica zatekne ujutru u krevetu nepomičnog, ali mi u tom slučaju ne možemo da primenimo ovaj proces, jer se ne zna koliko je tačno vremena prošlo od kada ga je zadesio udar – istakao je dr Savić.
U bolnici „Sveti Sava” godišnje se hospitalizuje oko 9.000 pacijenata, a dvostruko više se zbrinjava u ambulanti, tako da se ova ustanovasmatra najvećom ovog tipa na Balkanu. Više od 70 odsto obolelih se ovde dovozi zbog moždanih udara, oko 20 odsto zbog demencije, a deset odsto zbog raznih hroničnih gerijatrijskih stanja.
Dr Savić napominje da je moždani udar treći uzrok smrtnosti u svetu i kod nas, a prvi po uzroku invalidnosti,ali da, nažalost, u poslednjih 10 godina nismo uspeli nikakvim preventivnim merama da smanjimo broj novoobolelih pacijenata.
– Naše bolesnike dodatno muče razne urinarne infekcije, plućne embolije, dekubitusi i to im dodatno ugrožava život. Jedan od glavnih faktora rizika za dobijanje moždanog udara je starost, ali veliki uticaj imaju i povišen krvni pritisak, dijabetes, srčane bolesti, pušenje, gojaznost, povišen nivo masti u krvi i manjak fizičke aktivnosti – objasnio je naš sagovornik.
Zaposleni u ovoj ustanovi kažu da u prva tri meseca od 16 do 23 odsto pacijenata koji su doživeli infarkt mozga umiru, da se trećina bolesnika potpuno oporavi, da trećina ostane sa srednje teškim invaliditetom, a da ostali zahtevaju dalje lečenje u kućnim uslovima.
– Uspeli smo kadrovski da „pojačamo” sve naše službe, da se bolje organizujemo i da dođemo do odlične opreme za rad. Činjenica je da muškarci češće obolevaju od šloga, ali da žene više umiru. Posle 55. godine, rizik od nastanka bolesti se udvostručava na svakih 10 godina – istakao je Savić.
U ovoj ustanovi nedavno je pušten u rad novi aparat za magnetnu rezonancu, vredan 120 miliona dinara. Zahvaljujući nabavci ovog uređaja, koji je finansiralo Ministarstvo zdravlja, lekari imaju mogućnost da obavljaju savremene preglede glave, vrata, kičmenog stuba čime je značajno poboljšan kvalitet dijagnostičkih usluga u ovoj kući.
– Skenerom nam u 80 odsto slučajeva pomaže da tačno dijagnostikujemo bolest. Samo u 2007. godini uradili smo oko 14.000 pregleda na njemu. Smatra se da na sto obavljenih pregleda skenerom četvrtina slučajeva zahteva da se uradi i pregled magnetnom rezonancom da bi se dobila kompletna zdravstvena slika bolesnika – zaključio je dr Savić.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 17/02/2008]
