Izvor: Politika, 07.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smeće pliva posle fajronta
Svake noći, kada se zatvore splavovi, niz Dunav plutaju kese pune đubreta, praznih flaša i ostataka hrane
Desetine kazni za razbacivanje đubreta po obalama naplaćene su u poslednje vreme mahom od vlasnika ugostiteljskih objekata. Znatan broj kazni ishod je svake kontrole, iako ih inspektori sprovode na svake dve nedelje, ponekad i češće, a aljkavi vlasnici lokala mogu da budu „olakšani” i za pola miliona dinara.
– U desetak dana naplaćeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je više od 30 mandatnih kazni, dok je još toliko prijava predato sudiji za prekršaje. Kada na sud šaljemo pravna lica koja su vlasnici splavova ili drugih ugostiteljskih objekata, podnosimo dve prijave, jednu protiv odgovorne osobe, drugu protiv firme – rekao je Vladan Luković, gradski sekretar za inspekcijske poslove.
Osim plaćanja kazni, od građana se očekuje da se sami postaraju za smeće koje su rasturili, što oni često prenebregnu.
– Vlasnicima lokala dat je rok od nekoliko dana da uklone otpad. Ukoliko se ni posle toga ne pobrinu za nered, prinuđeni smo da pozovemo ekipe „Gradske čistoće”. Nemarni vlasnik je dužan da nadoknadi troškove čišćenja – objasnio je Luković.
„Gradska čistoća” mora da se uposli i u slučajevima kada nije moguće pronaći vlasnika objekta oko kojeg se nalazi đubre. Najčešće su posredi plovila koja su napuštena, ili su prodavana više puta, sve dok u mnoštvu papira nije izgubljen trag sadašnjeg posednika.
– Bez obzira što stalno izlazimo na teren, svaki put zateknemo nove gomile đubreta. Pojedini građani kao da ignorišu nove kontejnere i kante koje smo nedavno postavili i uporno bacaju otpatke na obale, ili pravo u reku. Najviše smeća, slučajno ili ne, pronalazimo u blizini splavova – kaže Bogoljub Radić, koordinator operativnog odeljenja „Čistoće”.
Među vlasnicima splavova nije lako naći nekog ko bi priznao da mu je ikada naplaćena kazna za zagađivanje okoline. Priznaju da ima neodgovornih kolega, ali ne u njihovoj okolini.
– Svake noći niz Dunav dopluta mnoštvo kesa sa đubretom. Pošto kese uvek pristignu u isto vreme, kada se zatvaraju restorani, a unutra su ostaci hrane i flaše, mogu da pretpostavim ko baca to smeće – navodi Zoran Martić, vlasnik splava „Akapulko”.
Osoblje restorana „Kej” u Zemunu takođe se žali da voda do njih donosi gomilu otpadaka. Više nego na kolege, oni imaju pritužbe na ponašanje gradskih vlasti, jer direktno u reku, sasvim blizu njihovog lokala, ispuštaju kanalizacione vode koje leti izazivaju nesnosan smrad. U razgovoru sa vlasnicima splavova može se saznati i da često uočavaju izmet, čak i leševe životinja sa živinskih farmi u Surčinu. Takođe, u trupove restorana na vodi često se zabijaju balvani, za koje je teško naći nadležnog u gradskim službama, te ih splavari samo otkače i puste da plove dalje niz reku, ka sledećem plovilu.
Nadležnost nad rekama i obalama bila je „razbijena” na nekoliko službi dok pre desetak dana nije osnovano javno preduzeće „Beograd vode”.
N. Belić - V. Vukasović
[objavljeno: 08/03/2008.]
.jpg)
