Izvor: Politika, 16.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodno vreme ispred kompjutera umesto u igri
Beogradski predškolci i osnovci računar uglavnom koriste za igrice i surfovanje Internetom, učenje je na trećem mestu, a potom četovanje
Deca sve više vremena provode ispred televizijskih ekrana i kompjutera, dok uticaj roditelja na to slabi, kao i njihova komunikacija sa decom, istaknuto je juče za okruglim stolom „Kako odrastaju naša deca” u Dečjem kulturnom centru.
Prema istraživanju Udruženja vaspitača Beograda, dete od šest godina radnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << danom provede oko 105 minuta ispred kompjutera, igrajući uglavnom igrice, dok vikendom to čine 150 minuta. Anketa, u kojoj je ispitano 1592 dece predškolskog uzrasta i učenika četvrtog i osmog razreda osnovnih škola iz 16 beogradskih opština, pokazala je da kompjuter u sobi ima 39 odsto ispitanika, a 54 odsto televizor. Računar uglavnom koriste za igrice i surfovanje Internetom, učenje je na trećem mestu, a potom sledi četovanje.
Da bi ispitali vreme i način korišćenja kompjutera i televizije, ponudu sredine za različite aktivnosti i kako deca provode slobodno vreme van vrtića i škole, Udruženje vaspitača je ovu anketu organizovalo kao nastavak prošlogodišnjeg projekta kako mediji, savremene igre i igračke utiču na najmlađe.
Prema rečima Nade Gertner, pi-ara Udruženja, i jedne od tri autorke istraživanja, dobijeni odgovori su pokazali da je sve manje društvenih igara i druženja između roditelja i dece, da mališani više vremena provode ispred kompjutera i TV-a, iako imaju osnovnu potrebu da se kreću i druže.
– Prošlogodišnju našu inicijativu o postavljanju znaka upozorenja na emisije koje nisu primerene određenim uzrastima poštuju sve medijske kuće. Međutim, prema našoj anketi, četvrtaci se ne obaziru na ovu zabranu, dok osmaci ovaj znak nikad ili tek ponekad primete. Tako se dešava da emitovanje američkog rvanja na TV-u čak i deca u vrtićima imitiraju, a u osnovnim školama je bilo i povređivanja. Zato je potrebno da mediji pripaze šta emituju u dnevnim i večernjim terminima – ističe Nada Gertner.
Oko 56 odsto beogradskih predškolaca i osnovaca bavi se sportom, 44 odsto njih nije zainteresovano, a najviše njih trenira četiri i više puta nedeljno. Roditelji predškolaca su uglavnom odgovarali da im je dete još malo da se bavi nekim sportom, dok su školarci isticali da nemaju gde i da su sportski sadržaji skupi. Razlika u treniranju neke sportske discipline je veoma mala između dečaka i devojčica u četvrtom razredu, dok u osmom razredu devojčice obično odustaju, a dečaci posustaju.
– U ponudi sredine u kojoj žive deca su uređeni parkovi, sportski tereni pri školama ili otvorenog tipa, kao i sportski centri. Međutim, školske i terene otvorenog tipa zbog odraslih ne mogu da koriste, pa za igru koriste livade, neuređene terene, parking, njivu. Na osnovu ove ankete saznali smo da deca najviše žele da treniraju tenis, fudbal, plivanje, odbojku, košarku, balet i ples, međutim to zadovoljstvo mnogi ne mogu sebi da priušte, jer je skupo ili takvih sadržaja nema dovoljno – kaže Tanja Ćirić, autorka ovog istraživanja.
Anketa je pokazala da ukoliko se deci ponude besplatne aktivnosti u okviru škola, rado prihvataju da svoje slobodno vreme provedu baveći se glumom, kaligrafijom, informatikom, novinarstvom, vršnjačkom edukacijom, dobrovoljnim radom. U okviru slobodnih aktivnosti 42 odsto ispitanika uči strane jezike, oko 15 odsto pohađa časove glume, informatike, likovne i muzičke umetnosti, a zanimljivo je da se oko tri odsto školaraca iz Mladenovca bavi vršnjačkom edukacijom i dobrovoljnim radom.
Zaključak skupa vaspitača Beograda jeste da od odraslih najviše zavisi kako će njihova deca odrastati i da bi trebalo da se potrude da mališani imaju što više mogućnosti da provedu svoje slobodno vreme.
J. Lucić
[objavljeno: 17/04/2008]
