Izvor: Večernje novosti, 29.Maj.2013, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slanci: Povrće 365 dana godišnje!
KAKO jedno povrće podigne sa zemlje, tako drugo odmah zasadi. Tokom cele godine u domaćinstvu Dragoslava Đorđevića u Slancima ima nekog svežeg povrća. On je jedan od slanačkih povrtara koji svojim namirnicama na pijacama snabdevaju Beograđane, ali i gradske bolnice i vrtiće. Sada su za berbu stigle tikvice i jagode, salate i mladog luka već uveliko ima, a uskoro će sazreti i paradajz i boranija. Dragoslav, supruga Ljiljana, sin i snaha isključivo žive od poljoprivrede, a sade sve moguće >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << povrće. Na 50 ari su podigli plastenike, tako da i zimi imaju sveže rotkvice, mladi luk, praziluk, salatu. Na još dva hektara na otvorenom uzgajaju krompir, kupus, brokoli, karfiol, kelj, prokelj.... - Nekada sam sadio dva hektara paradajza, ali sam sada sveo na minimum, jer je velika konkurencija iz uvoza, pa se baš ne isplati - objašnjava nam Đorđević. - Uvoznici ne plaćaju ni akcize, ni porez, a obore nam cenu. Zato sam odlučio da se više baziram na robi koja može brzo da se proda i koja se prva pojavi na pijaci. Tikvice još drže cenu oko 100 dinara, ali verovatno će i one pasti. Supruga Ljiljana kaže da joj je povrtlarstva više preko glave, ali šta da se radi kad od toga žive. - Nije lako, puno se ulaže, plaćamo i radnike, ali opet nešto i zaradimo. Ipak i tu zaradu odmah uložiš u nove sadnice i novu kulturu - priča Ljiljana. - Ratari sednu na traktor pa ceo dan obrađuju zemlju, voćari plate berače, a mi smo robovi plastenika. Imamo mašine za okopavanje, nešto sadimo i na foliji, ali opet moraš ručno i motikom, nije ona skroz izbačena iz upotrebe. Dragoslav Đorđević kaže da im mnogo znači jaka slanačka zadruga preko koje uspevaju da pronađu kupce. - Zadruga nam je na domaćem tržištu već brendirana i kada nastupa na tenderima mnoge dobija, tako da nam to znači otvoren put za plasman robe - navodi Đorđević. - Slanačko povrće je na ceni i ljudi znaju da je kvalitetno, jer na brojnim analizama koje radimo proizvodi nikada nisu bili zagađeni. Sada preko zadruge, u kojoj nastupamo udruženi, nadamo se da ćemo uspeti i da izvozimo povrće. ZEOLIT NA padinama Slanaca ima dosta minerala zeolita, koji detoksira zemlju. Dragoslav Đorđević kaže da ga kopaju po okolnim brdima i posipaju u plastenicima. Zbog toga je ovaj kraj, kako tvrdi, pogodan i za organsku proizvodnju. VINO I RAKIJA ĐORĐEVIĆI imaju i oko 1.000 čokota vinove loze. Od smederevke i vranca prave vino i rakiju za kućnu upotrebu. Ispeku oko 100 litara rakije i naprave oko 300 litara vina. To se, kaže Đorđević, uglavnom popije preko zime sa prijateljima, a nešto se i pokloni. Nešto malo je sorta hamburg, koju prodaju na pijaci. 400 KUĆA I 2.000 LJUDI POVRTARSTVO u Slancima ima tradiciju dužu od sto godina. I pradedovi današnjih domaćina snabdevali su beogradske pijace svežim povrćem. Danas Slanci imaju oko 400 kuća i 2.000 stanovnika, a oko 80 odsto domaćinstava se bavi povrtlarstvom.
Nastavak na Večernje novosti...
