Izvor: Politika, 08.Dec.2011, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slabovidi đaci dobrodošli u svet prevodilaštva
Učenici škole za zaštitu vida „Dragan Kovačević” otkrili da ih zdravstvene smetnje ne sprečavaju da postanu poliglote i najbolji prevodioci
Izlet u svet prevodilaštva oplemenio je juče školski dan i zagolicao znatiželju učenika starijih razreda osmoletke za zaštitu vida „Dragan Kovačević”. Petice iz engleskog jezika za njih su uobičajene, a nešto posebno jeste saznanje da ih slabovidost ne sputava da postanu poliglote i najbolji prevodioci. Toga se setila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << škola u Šafarikovoj ulici u kojoj deca sa oštećenjima vida, hroničnim oboljenjima i trajno narušenim zdravljem stiču osnovno obrazovanje. Pitanje profesionalne orijentacije učenika shvatila je ozbiljno i pokazala da je dobra volja nastavnika ključ koji otvora vrata mogućnosti za zavidan dečji napredak uprkos smetnjama u razvoju.
Laganom šetnjom u koloni dva po dva đaci su stigli do Francuske ulice. Nebrojeno puta su njom prošli i nisu znali da su baš tu na istoj adresi u Francuskoj 7 smešteni Udruženje književnika i Udruženje književnih prevodilaca Srbije. Prešavši kućni prag zdanja sa brojem pet mališani su se prvi put obreli u pravoj prevodilačkoj radionici i trening centru za usavršavanje prevodilaca „Master translejšn”.
Mikrofoni, slušalice, ekrani, bele table, konferencijska sala, kamere, kabina za simultano prevođenje... u prvi mah su potpuno zbunili đake. Gostoljubivost domaćina ohrabrila je decu da se opuste kao kod kuće. Radoznali, pokrenuli su lavinu pitanja: „Gde se uključuju mikrofoni? Šta se prevodi, osim razgovora i knjiga? U koju školu idu prevodioci? Čiji se glas čuje u slušalicama? Zašto se snimaju govornici i što se taj snimak vidi samo u kabini za simultane prevodioce? Ako kažem nešto na srpskom, da li u slušalicama treba da čujem to isto samo na stranom jeziku?...”
– Nalazite se u radionici specijalizovanoj za prevođenje: usmeno i pismeno. Simultano prevođenje je najnapornije i najzahtevnije. To je posebna vrsta usmenog prevođenja odmah, istovremeno sa izlaganjem govornika koji priča na stranom jeziku. Za to nam trebaju slušalice i video nadzor. Mada se uzrujanost, ironija, radost čuju u glasu, nije zgoreg da prevodilac osim što čuje govornika vidi izraz lica, gestikulaciju, pokrete koji i te kako utiču na značenje reči. Konsekutivno prevođenje je u etapama, sa pauzama koje su po pravilu kraće. „Šušutaž” se zove simultano prevođenje šaputanjem u uho, kada na primer samo jedan stranac ne razume jezik kojim se govori na nekom manjem skupu ili u gostovanju na televiziji... – objašnjavala je deci Danijela Pešić-Belanović, profesor italijanskog i prevodilac.
Edin, Veljko, Nađa, Kalina, Božidar, Predrag, Gavrilo, Paja i Miroslava, đaci OŠ „Dragan Kovačević”, kao sunđeri upijali su svako pojašnjenje, oduševljeni što nisu u školi, a uče o pozivu kojim bi mogli da se uspešno bave kada porastu.
– Mnogi naši bivši đaci sada su studenti Filološkog fakulteta. Sa znanjem stranih jezika mogu da dospeju među najtraženije i najplaćenije prevodioce, a na tom putu ih neće omesti slabovidost ni bilo koja od zdravstvenih smetnji sa kojima se bore – uverena je Olivera Abadić, direktor OŠ „Dragan Kovačević”.
M. Simić-Miladinović
objavljeno: 08.12.2011
