Izvor: Politika, 13.Avg.2010, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slab napon drži u mraku Arhiv Srbije
Jačina struje koju koristi ova kulturna institucija propisana je u doba kada zdanje nije imalo kompjutere, klima-uređaje i drugu tehniku, čijim je uvođenjem preopterećena električna mreža
Postavljanje rasvete oko zgrade Arhiva Srbije nije moguće dok se promenom urbanističkog plana ne odobri povećanje napona struje koju koristi ova institucija. Do tada će jedna od najvažnijih institucija u našoj zemlji tavoriti u mraku. U ovom trenutku, kako je rekao Miroslav Perišić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktor Arhiva, uvođenje osvetljenja izazvalo bi dodatno opterećenje već „krcate” električne mreže.
– Koristimo jačinu napona iz vremena kada zgrada nije imala kompjutere, klima-uređaje i drugu tehničku opremu. Kako je zdanje opremano, opterećenje je raslo. Kada smo prošle godine otvarali izložbu pisane zaostavštine Zorana Đinđića, morali smo da iznajmimo agregate od vojske da ne bi nestalo struje usred posete celog državnog vrha. Na ovaj potez prinudilo nas je iskustvo iz 2007. kada je, u vreme svečanog potpisivanja protokola sa Srpskom pravoslavnom crkvom, zgrada ostala u mraku – kaže Perišić.
Pretpostavlja se da je upravo mrak oko zdanja u Karnegijevoj ulici bio „saveznik” lopova koji su u ponedeljak skinuli bronzanu ploču sa logotipom ove institucije. Autentično i unikatno obeležje, rad čuvenog vajara Nikole Mitrića, prepoznatljivo je po obliku povelje. Natpis na njemu jasno ukazuje na adresu sa koje je ukradeno.
– Ovaj slučaj samo je posledica višedecenijske zapuštenosti naše institucije zbog loše kulturne politike države. Urbanističkim planom iz 2000. godine nije dozvoljeno povećanje napona struje za zgradu Arhiva, što je čini jednom od malobrojnih slične vrednosti u prestonici koja nema nikakvo osvetljenje. Po onome što se u ovom zdanju čuva, ono je značajnije i od zgrade republičke vlade. Ako bi se nešto dogodilo Arhivu, šteta ne bi mogla materijalno da se iskaže, jer se ovde čuva celokupno pamćenje naroda i dokazi o postojanju države Srbije. Nacionalni arhivi su svuda u svetu zaštićena mesta – zaključuje Perišić.
Dodatni problem su loše instalacije. Da bi se uradile nove, potrebno je da se osmisli projekat. A da bi nastao projekat, potreban je još jedan, kojim bi bilo predstavljeno postojeće stanje instalacija. Taj prvi korak, kome su, kako kaže Perišić, „prethodila dva unazad”, načinjen je 2007. ali sa slabim naponom – sve se vrti ukrug. Zato se pribegava privremenim rešenjima.
– Prošle nedelje u saradnji sa „Elektrodistribucijom Beograd” zamenjen je dovodni kabl u okolini zgrade. Nadamo se da će to bar malo smanjiti opterećenje. Od kako su se 2006. Srbija i Crna Gora razišle, Arhiv Jugoslavije prestao je da bude zvanični državni arhiv. Sada tu ulogu ima Arhiv Srbije, koji bi morao da bude obezbeđen makar kao zgrada vlade – ističe Perišić.
Bezbednost ove institucije poverena je radnicima fizičko-tehničkog obezbeđenja koji uz pomoć video nadzora danonoćno čuvaju vrednu riznicu. Upućeni tvrde da u pojedinim zemljama Evrope, pri ministarstvima unutrašnjih poslova, postoje službe zadužene za sigurnost nepokretnih i kulturnih dobara. Njihovo uvođenje kod nas izgleda kao daleka budućnost, znatno dalja od mogućnosti promene urbanističkog plana. Ako se ovaj drugi scenario obistini, onda bi Arhiv Srbije – uz savete stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, pod čijom je zaštitom, i saradnju sa drugim nadležnim službama – mogao da inicira uvođenje rasvete, ali i eventualno angažovanje dodatnog obezbeđenja.
D. Bukvić
objavljeno: 13/08/2010
