Izvor: Politika, 22.Feb.2011, 23:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština zgrade posluje kao preduzeće

Kao pravno lice imaju obavezu da predaju završni finansijski izveštaj Agenciji za privredne registre, a rok ističe za pet dana. – Vođenje knjiga stanare košta 2.000 do 3.000 dinara

Skupštine zgrada imaju još pet dana da podnesu završni finansijski izveštaj bez obzira da li su na računu u poslednjih godinu dana imale promet ili ne. Tu obavezu trebalo bi da ispuni njih oko 3.500, koliko ih je registrovano u Gradskom zavodu za statistiku. Ali, pitanje je da li svi oni imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednika kao jedinog ovlašćenog da skupštinu zastupa pred nadležnim institucijama, kao i pečat, matični i poreski broj i da li su otvorili tekući račun u banci kako bi mogli da prikupljaju novac za održavanje kuća u kojima žive.  

Ako jesu ispunili sve ove obaveze predviđene Zakonom o održavanju stambenih zgrada, onda su, kao pravno lice, dužne da postupe kao i svako drugo preduzeće i predaju završni finansijski izveštaj. Ukoliko to ne učine, kažu u Republičkoj poreskoj upravi, sledi im prekršajna prijava.

– Izveštaj elektronski dostavljaju Agenciji za privredne registre – navode u ovoj instituciji.

Međutim, mnoge izbegavaju da završe proceduru konstituisanja skupštine zgrade upravo da bi izbegle dodatne troškove. Izaberu predsednika, ali ne otvore račun. To ih, ipak, ne sprečava da za investiciono održavanje (popravka liftova i zajedničkih instalacija u objektu), zaključe ugovor sa „Gradskim stambenim” ili nekim drugim preduzećem i povere im takve poslove.

– Oko 95 odsto skupština zgrada nema otvoren račun. Oni koji su to učinili su izuzeci. Mnoge akcije kojima opštine sufinansiraju ili u potpunosti plaćaju različite popravke propale su zato što nisu formirane skupštine zgrada. Tako je jer propisi kažu da zgrada treba da ima pečat i predsednika, a nigde nije precizirano da mora da ga ima i kakve su kazne ako ih nema – kaže Boris Mićanović iz JP „Gradsko stambeno”.

To potvrđuje i Branislava Bogićević, predsednica skupštine zgrade u Ulici kneginje Zorke 85.

– Mi nemamo otvoren tekući račun i nismo u obavezi da radimo završni račun, što podrazumeva izdatke. Novac za tekuće održavanje, da recimo zamenimo sijalicu ili da platimo čišćenje, sakupimo, ali on nam ne stoji na računu u banci. Popravku lifta plaćamo preko uplatnice „Infostana” jer imamo ugovor sa „Gradskim stambenim” – objašnjava Bogićevićeva.  

Zato što su se prošle godine pojedini vračarski predsednici skupština zgrada žalili opštini da im je skupo da finansiraju izradu završnog računa, nadležni su im izašli u susret.

– Prepoznali smo to kao veliki problem, a znamo da mnogi izbegavaju otvaranje tekućeg računa, što im uskraćuje šansu da ostvare sva prava, ali omogućava i da izbegnu obaveze. Zato smo sproveli javnu nabavku i izabrali najpovoljniju agenciju za knjigovodstvene usluge. Ona naplaćuje između 2.000 i 3.000 dinara po skupštini zgrade – ističe Đorđe Belamarić iz opštine Vračar i dodaje da će usluge knjigovodstvene firme koristiti 22 skupštine zgrada.

Za složenije građevinske zahvate, poput zamene fasade ili popravke krova, skupštine moraju da imaju otvoren tekući račun jer za takve intervencije, koje zahtevaju izbor izvođača, novac ne skupljaju pojedinačno, već uplaćuju na zajednički račun. Pod uslovom da su vlasnici stanova složni, da novac nije problem i da žele da ulepšaju krov nad glavom.

Zato što je u praksi obično teško postići da „sve ovce budu na broju”, sve je učestalija pojava da delovi fasada povređuju prolaznike i oštećuju automobile. Čak ni zakonske kazne od 20.000 do 100.000 dinara za stanare koji ne održavaju zgradu i ne spreče ugrožavanje života i zdravlja ljudi i bezbednosti okoline za većinu nisu dovoljna pretnja. 

D. Mučibabić

objavljeno: 23.02.2011.

Nastavak na Politika...