Izvor: Blic, 31.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skriveno bogatstvo
Beograd ima ukupno 153 kilometra rečne obale, ali se nekim njenim delovima uopšte ne može prići. Iskorišćene su samo u dunavskom delu Zemuna i Novog Beograda, manjem savskom delu oko blokova i kod Kalemegdana. Ostatak služi industriji.
Ono što stranci gledaju sa čuđenjem, mi ravnodušno posmatramo decenijama. Bogatstvo beogradskih obala sakrile su fabrike, magacini, tone otpada, olupina i smeća. Tako je Ada Huja postala najzagađeniji kanal u Evropi, u koji se bez ikakvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prečišćavanja i korektora ispuštaju vode iz kanalizacionih cevi. U njenoj blizini su i dva ostrva, sa kojih su zbog zagađenja pobegle i ptice. Odmah ispod Pančevačkog mosta je baza JP „Beograd puta". Tu su smešteni materijali za posipanje ulica, mašine i vozni park. Nedaleko je fabrika kartona i šljunkare, a sa druge strane Luka „Beograd" i Marina „Dorćol". Za njih, doduše, postoje obećavajući projekti, ali je njihova realizacija pod velikim znakom pitanja.
- Video sam nekoliko projekata za Luku „Beograd". Radile su ih najpoznatije svetske arhitekte. Međutim, tu nije problem interesovanje i želja, već nesređeni imovinski odnosi. Fabriku kartona su kupili investitori iz Hrvatske, koji su imali nameru da na tom zemljištu grade stambeno-poslovne komplekse. I tu je došlo do problema, jer im se sada osporava privatizacija - kaže Antonije Antić, bivši direktor Urbanističkog zavoda.
U Zemunu, kod naselja Pregrevica, prošle godine napravljen je kej, kojim nisu zadovoljni stanovnici ovog dela grada. Kako su govorili, onemogućen im je direktan kontakt sa Dunavom. Uz drugi deo Zemunskog keja i u produžetku Novobeogradskog, Savskog kod blokova i Dorćolskog, to je sve što Beograđani imaju od 153 kilometra rečne obale i ukupno 16.950 hektara beogradskog priobalja.
- Priobalje jeste deo budućnosti. Zato je Strategijom razvoja grada revitalizacija i uređenje beogradskih obala prioritet. Interesovanje i domaćih i stranih investitora je veliko - kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.
Međutim, evropski gradovi se već decenijama spuštaju na reke, a mi toliko samo pričamo o tome. Održavaju konferencije, na kojima se raspravlja o daljim ulganjima u priobalja. Na njih odlaze i naši stručnjaci, ali su rezultat samo studije i planovi za budućnost.
Planovi za priobalje
Pregravica (Zemun) - 100 hektara; marine, sidrišta, pristani, sportski klubovi, kampovi, sportski tereni, šetne i biciklističke staze
Ada Ciganlija - 835 hektara, novi sportski i komercijalni sadržaji, takmičenja, prisistvo kulture, razonode i ugostiteljstva
Brodogradilište „Beograd" - 40 hektara, saobraćajnice, zelenilo, škola, komercijalne delatnosti, stanovanje, garaže, marina, pešački prodori kroz blokove
Marina Dorćol - 7,5 hektara, marina kapaciteta oko 150 plovila, uređenje saobraćajnog pristupa, parkinzi, izgradnja pokretnog mosta, stanovanje, sportski objekti i sadržaji nautičkog centra, uređene slobodne i zelene površine
Ada Huja - oko 500 hektara; transformacija privrednih delatnosti u komercijalne, saobraćajne površine, zelenilo i sportsko-rekreativna zona
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine?
Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti". Čekamo vas.
