Izvor: Blic, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škola nije ulica
Đačku uniformu za sada nose samo učenici u pojedinim privatnim školama, dok se pravilnik o pristojnom odevanju poštuje u samo dve osnovne škole „Vladislav Ribnikar" i „Veselin Masleša". U školama kažu da uniforme mogu uvesti samo ako to odobri Savet roditelja, ali praksa je pokazala da roditelji u potpunosti podržavaju decu u njihovim pokušajima da liče na televizijske idole.
Učenici Osnovne škole „Vladislav Ribnikar" već su navikli da na časove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne mogu da dolaze u kratkim suknjicama, šorcevima i majčicama na bratele. Takođe niko se neće iznenaditi ako se desi da iz škole pozovu roditelje, kako bi došli po decu koja su neprimereno obučena. U drugim osnovnim, a naročito u srednjim školama su daleko od ovakve prakse.
- Pravila u našoj školi važe već četiri godine. Deca se povremeno pobune, kažu da to nije u redu jer se svi tako oblače. Međutim, kada vide da smo ozbiljni i objasnimo im da škola nije ni ulica, a ni diskoteka, poslušaju nas. Bilo je i nekih pokušaja da uvedemo uniforme, ali se roditelji sa tim nisu složili - rekla je za „Blic" Jelena Vujičić, pedagog OŠ „Vladislav Ribnikar".
Pravila odevanja, ali i ponašanja, važe i za nastavnike škole, kojima se ne preporučuje da dolaze odeveni u teksas. Od pre par godina, slična pravila važe i u voždovačkoj Osnovnoj škola „Veselnin Masleša", gde dečaci i devojčice ne smeju da nose papuče, majice na bretele, navijačka obeležja, majice sa dubokim dekolteom, obuću sa visokim potpeticama.
- Ovo naravno ne funkcioniše u potpunosti, a problem prave uglavnom učenici osmog razreda i to uglavnom devojčice. U slučaju propusta opomenemo dete, a ako nastavi da ignoriše pravila vratimo ga kući i skrenemo pažnju roditeljima - kaže Milica Mirić, direktorka OŠ „Veselin Masleša".
Mada pravilnici o odevanju postoje u gotovo svim beogradskim osnovnim i srednjim školama, malo gde ih poštuju. U Osnovnoj školi „Kralj Aleksandar I" krajem školske godine, đački parlament usvojio je deset pravila ponašanja i oblačenja, pa se zaposleni nadaju da će ih deca poštovati pošto su ih sami i doneli. Ipak, problem oblačenja neprimerenog i uzrastu i mestu, lakše bi se rešio kada bi roditelji bili odlučniji. Praksa je, pokazala da su upravo roditelji najveći problem, jer ne žele ili ne mogu da se suprotstave deci.
- Roditelji se bune više od dece kad se pokrene tema uvođenja školske uniforme ili rigoroznijih pravila oblačenja. Jedna devojčica je dolazila u prekratkim suknjama, tesnim pantalonama, napadno našminkana i samo sa jednom sveskom. Kad smo pozvali njenu majku na razgovor, rekla nam je da je „glupo očekivati od njene ćerke da nosi ranac kad je tako lepo obučena" - rekli su nam u Pedagoško - psihološkoj službi u Mašinskoj školi.
„Polo" majice kao uniforma
U privatnim školama otišli su korak dalje i većina ih je uvela uniforme. Međutim, ni tamo deca ne nose klasične plave uniforme, uglavnom sportsku odeću, sa amblemima i natpisima škole. U prvoj privatnoj beogradskoj osnovnoj školi i Gimnaziji „Ruđer Bošković" deca nose „polo" majice, dugih ili kratkih rukava, sa oznakom škole. U dizajniranju i odabiru boja učestvuju deca i roditelji.
