Izvor: Blic, 02.Avg.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šišmiše štiti Zakon
Brojni sugrađani tokom letnjih meseci muku muče sa slepim miševima koji im uleću u domove. Ove životinje formiraju prave male kolonije na tavanima i u ispucalim zidovima. Građani ih ne smeju ubijati pošto su zaštićeni Zakonom, a u gradu ne postoji institucija koja bi bila nadležna za njihovo izmeštanje. Pomoć Beograđanima pružaju jedino stručnjaci Prirodnjačkog muzeja.
Kad slepi miš uleti u kuću i histerično počne da udara u zidove sobe, ili se zapetlja u roletne, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uplašeni građani prvo zovu u pomoć Zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju. Međutim, ova služba nije zadužena za njih, pa sledeći korak obično bude apel Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
- Građani nas zovu i žale se da im šišmiši „cvrkuću" po tavanu pa ih nerviraju. Jedna gospođa iz predgrađa prijavila je da su joj se dva komada pojavila u ciglama i zato ne sme da izađe iz kuće pa je na rubu nervnog sloma. Neki se čak plaše da će im popiti krv - navodi Vladan Bjedov, viši stručni saradnik teriolog ovog Zavoda. Ipak, čak ni ova ustanova nije nadležna za borbu sa šišmišima, i njihovi radnici dalje upućuju uspaničene građane na Prirodnjački muzej. Tamo kažu da ovih dana primaju po tri-četiri poziva dnevno jer sad ima mnogo mladih koji nesigurno lete, istražuju prostor pa onda uleću i u domove Beograđana.
- Prvo saslušamo o čemu se radi i pokušamo da smirimo ljude. Zatim pitamo kakva je situacija, koja je vrsta... Svakako, najpre bi trebalo da ga građani sami uhvate rukavicom, krpom ili nečim kroz šta ne može da ujede i izbace ga kroz prozor. Ako ne uspeju, ili ukoliko su zatekli celo leglo tih životinjica, onda treba da se obrate nama da „spasavamo" - priča Milan Paunović, načelnik sektora zaštite u Prirodnjačkom muzeju i specijalista za slepe miševe.
Paunović objašnjava da se dešava da zateknu cela skloništa ispod simsova, u pukotinama starih zgrada ili u potkrovljima, i da su ta mesta njihova „prirodna staništa" u gradovima. Najviše ih ima na Zelenom vencu, Banjici, Savamali, Ušću, Velikom ratnom ostrvu i Novom Beogradu, gde su brojne i populacije insekata kojima se hrane. Međutim, ove „zveri" koje teže od pet do 50 grama nisu opasne, a zapetljaju se u kosu i ujedaju ljude isključivo u samoodbrani, ako pokušaju da ih uhvate golim rukama. Ukoliko se, ipak, dogodi da slepi miš „gricne" čoveka, obavezno treba primiti serum jer postoji mogućnost, doduše manja od jedan odsto, da je zaražen besnilom.
Mediteranski šišmiš najzastupljeniji
U Beogradu živi petnaestak vrsta slepih miševa. Najzastupljeniji je mediteranski šišmiš - belorubi slepi mišić, koji se sa toplih morskih obala doselio u Beograd.
Slepi miševi su zaštićeni Zakonom o životnoj sredini jer su vrlo osetljivi, a predstavljaju prirodnu retkost. Korisni su, takođe, jer uklanjaju velike količine insekata iz gradskih sredina. Zbog toga, za ubistvo slepog miša građane sleduje uglavnom novčana, a nekad i zatvorska kazna.
