Izvor: Politika, 09.Feb.2015, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikati PKB-a protiv privatizacije kombinata
Umesto svojinske transformacije, zaposleni nude mešoviti model vlasništva u kojem bi kontrolni paket akcija zadržala država, a kompanija bi inkasirala 400 miliona evra
Zaposleni u Poljoprivrednoj korporaciji „Beograd” protive se najavljenoj privatizaciji ovog preduzeća. Predstavnici oba reprezentativna sindikata PKB-a predložili su alternativni model mešovitog vlasništva koji bi, prema njihovom mišljenju, kompaniji omogućio da inkasira više od 400 miliona evra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Kontrolni paket od 51 odsto akcija u PKB-u trebalo bi da, prema tom predlogu, trajno pripadne Republici Srbiji, još 15 odsto bilo bi podeljeno svim državljanima Srbije, a nekoliko procenata dobili bi zaposleni i penzioneri firme. Ostalih tridesetak odsto bilo bi ponuđeno na berzi državljanima Srbije iz naše zemlje i dijaspore, objasnio je Branko Dragaš, ekonomista i stručni saradnik sindikata PKB-a.
– Građani Srbije u domaćim bankama drže oko 8,6 miliona evra, što je mnogo više od vrednosti PKB-a. Sigurno bi mnogo njih bilo zainteresovano da pametno uloži svoj novac u obradivo zemljište umesto što im stoji u bankama – istakao je Dragaš.
Ukoliko na berzi ne bi bilo prodato dovoljno akcija, čija se pojedinačna cena procenjuje na hiljadu dinara, one bi bile ponuđene domaćim firmama ili, ako ni tada ne budu rasprodate – stranom tržištu. U oba slučaja bio bi ograničen maksimalni procenat koji bi zainteresovani mogli da kupe.
– Procene su da bi prodajom dela vlasništva na berzi firma prihodovala oko 210 miliona evra. Uz prodaju 300 hektara u okolini Pupinovog mosta, čija je vrednost 670.000 evra po hektaru, PKB bi prihodovao ukupno 400 miliona evra – ističe Dragaš.
Od tih sredstava, dodaje on, PKB bi mogao da kupi „Imlek” i tako povrati prerađivačku industriju, ili da otvori sopstvenu banku kakvu je nekada imao.
– Od 2000. godine stalno se priča da je PKB propao, ali profit u 2013. bio je blizu pet milijardi dinara, a u 2014. se procenjuje na gotovo 6,5 milijardi. Pri tom, zbog toga što država ne daje PKB-u premije za mleko, kompanija godišnje gubi 430 miliona dinara – rekao je Dragaš.
Primeri mešovitih preduzeća nisu nepoznati u razvijenim zemljama.
– Norveški „Telenor”, čijih se 53 odsto nalazi u rukama države, funkcioniše upravo po tom modelu – zaključio je Dragaš.
Grad Beograd došao je do većinskog vlasništva nad PKB-om tako što su mu ga zaposleni poklonili, a sada pristaje zajedno s državom na prodaju firme, istakao je Milisav Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata PKB-a.
– Upoznali smo gradonačelnika Sinišu Malog sa predlogom o mešovitom vlasništvu. On nam je rekao da ideju predočimo novom vlasniku. Država nas izjednačava s propalim preduzećima koja ne uplaćuju poreze i obaveze, za razliku od nas koji sve to izmirujemo. Zahvatilo nas je i smanjenje plata u javnom sektoru, iako budžet Srbije ne učestvuje u našim zaradama – naveo je Đorđević, koji je u ime zaposlenih pozvao premijera Srbije Aleksandra Vučića da dođe u PKB i „vidi kakvo je to preduzeće”.
Privatizaciju, prema njegovim rečima, treba zaustaviti sada kad još nije određen način na koji će PKB biti svojinski transformisan. U suprotnom, postoji dodatni rizik da novi vlasnik neće nastaviti da se bavi proizvodnjom mleka u najvećoj farmi u ovom delu Evrope.
----------------------------------------------------------
Prodaja sto hektara rešava dugove
Ako PKB proda svega sto hektara zemljišta pored Pupinovog mosta, prema mišljenju Nikole Lazića, predsednika Samostalnog sindikata PKB-a, vratio bi sve dugove.
– Trenutno isporučujemo 180.000 litara mleka ekstra klase dnevno, pa bi smo s tim novcem mogli da povratimo i prerađivačku industriju – istakao je Lazić.
U prilog argumentima protiv privatizacije, predstavnici sindikata naveli su i to da je proizvodnja hrane jedini izvestan biznis u čitavom svetu, izrazivši strah da bi loše namere budućeg kupca najvećeg poljoprivrednog preduzeća u Srbiji imale nesagledive posledice po čitav srpski agrar.
----------------------------------------------------------
Korporacija u brojkama
2.000 zaposlenih
49.802 dinara prosečna neto plata
4,9 milijardi dinara poslovni profit u 2013.
6,4 milijarde dinara poslovni profit u 2014. (procena)
430 miliona dinara godišnje izgubi firma jer joj država ne isplaćuje subvencije za mleko
D. Bukvić
objavljeno: 09.02.2015.
